Diploma je i dalje sumnjiva

Naprotiv.

Na diplomi koja je osnov za upis Labovićeve u registar sudskih veštaka, i dalje stoji stoji da ju je izdao Univerzitet Kosova u Prištini, što je i “overeno” pečatom iste sadržine. Međutim, taj univerzitet se od osnivanja do danas zvao jedino i samo Univerzitet u Prištini, što je u skladu sa konvencijom UN koja propisuje da se naziv daje prema naseljenom mestu gde je sedište visokoškolske ustanove. To je pre nekoliko meseci potvrdilo i Ministarstvo prosvete pozivajući se na Zakon o osnivanju Univerziteta u Prištini od 18. novembra 1969. Labovićeva je u prvom kontaktu sa Danasom sporni naziv objasnila: “Tako se to zvalo u vreme Tita”. Ispostavilo se, nije.

A ima još problema kod sporne diplome. I potpisi na tom dokumentu izazivaju sumnju. Prema podacima objavljenim u Monografiji Univerziteta u Prištini, ime dekana Ekonomskog fakulteta iz tog perioda, nije Seljman Seljmanaj, kako je napisano, već Selman Selmanaj. Rektor Univerziteta od 1983. do 1985. bio je profesor Hajredin Hoxha a ne profesor Božidar Čolaković, koji je to postao nekoliko godina kasnije.

To su činjenice dovoljne za sumnju da je reč o, najblaže rečeno, problematičnom dokumentu. Labovićeva ih, kao ni Tita, u odgovoru Danasu ne pominje, samo kaže da nije odgovorna ukoliko je neko napravio grešku.

Da je završila fakultet dokazuje potvrdom, čije smo faksimile objavili a dopunjuje čak i listingom položenih ispita. Ali u tom poslednjem dokumentu takođe nešto nije u redu. I u potvrdi i na diplomi o kojoj smo pisali stoji da je ona završila studije sa prosekom 7,50. Međutim, ako se saberu sve ocene i podele brojem ispita, dobija se prosek od 7,42. Do 7,50 dolazi se ako u prosek uđe ocena sa diplomskog ispita, ali ne ulazi, jer to ne dozvoljava statut ni jednog fakulteta.

Problem u dokazivanju verodostojnosti dokumenta može biti i broj pod kojim je on zaveden u knjigu diplomiranih studenata. Prema kopiji strane koja je bila dostupna u januaru ove godine, broj njene diplome je 3024, dok je nekoliko meseci kasnije to prepravljeno i usaglašeno sa onim što je napisano u dokumentu – 3026.

Na kraju, Labovićeva nam je u odgovoru zamerila što smo je označili kao izvršioca krivičnog dela. Ali, mi to nismo uradili. To je regulisano Krivičnim zakonikom, gde u članu 355 stoji da “ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, kazniće se zatvorom do tri godine. Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina”, navodi se u KZ-u i dodaje da kazna sledi i za pokušaj dela iz tog člana.