Direktna banka sa Eurobankom u trci za Komercijalnu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Provizije su vec uzete, tako da je nagadjanje suvisno.

2. U naslovu se pominje EUROBANK, a utextu je nigde nema?
   Jel to novinar pobrkao lončiće?

3. Sve ove banke koje bi sada da kupe Komercijalnu banku pojavile su se na tržištu Srbije pod ovim ili nekim prethodnim imenima 2005. sem Eurobanke koja je već bila prisutna od 2003. godine.Dakle u vreme prvog velikog unosa anonimnog kapitala države Srbije koji je bio čuvan na računima u inostranstvu zbog sankcija. Kao posledica tobože bezuspesnog traganja bivšeg guvernera NBJ Mladjana Dinkića za Miloševićevim milijardama, za koje se sumnjalo da su iznete na Kipar i u Grčku, što se na kraju ispostavilo kao tačno jer je odatle dosao najveći broj kupaca naših banka: NBG, Alfa bank, Pireus bank, Eurobank….
   Naravno Dinkić nije našao pare na tajnim računima, ali je njemu izgleda na nekom tajnom računu brzo leglo 42 miliona evra od prodaje Nacionalne štedionice grčkoj bankarskoj grupi Eurobank, koja je tako dobila besplatni luksuzni džavni prostor i dozvolu za rad i unosan posao servisiranja vraćanja devizne štednje gradjanima, koja je devedesetih godina bila privremeno konfiskovana. I sad će ta ista Eurobanka da kupi Komercijalnu banku, koja je nastala od frankfurtske filijale Jugobanke, zahvaljujući i velikom angažmanu Ljubomira Mihajlovića yvanog Šiptar, koja je posle stečaja najvećih banaka u Srbiji postala lider i u medjuvremenu stalno držana pod kočnicom da nebude najveća. Tako je Komercijalna danas treća banka iza Inteze i Unikredit, a pretenduju da je kupe bančice, čiji su anonimni domaći vlasnici, uglavnom Crnogorci pripadnici db struktura, koji su kapital stekli tokom devedesetih obavljajući političke i državne funkcije od KORUPCIJE I KRIMINALA i iskljuučivo pranjem novca.
   Možda je ovo i poslednji unos novca koji je navodno negde kružio po inostranstvu, a prethodno je devedesetih iznet iz zemlje, ali dve stvari su sigurne.
   1)Taj unos para preko kupoprodaje Komercijalne banke košta će nas 20 odsto ukupnog transfera što je nepotreban trošak posle 20 godina nakon skidanja sankcija, da u finansijskom sektoru radimo kao da su sankcije
   2) Bankarsko tržište moraće da se ustupi nekoj od ovde prisutnih franšiza i time će u državnim rukama ostati mnogo manji deo tržišta nego dosada, zapravo od ozbiljnih banaka ostaje samo Poštanska štedionica
   3) Ustupamo biznismenima i ovejanim špekulantima iz EU finansijsko tržište po cenama ispod svakog dampinga, kao što smo to već uradili sa prosvetnim i naučnim tržištem, tržištem advokature i pravosudja, bezbednosti i Kosmeta.
   Prosto da čovek ne poveruje put Srbije u Evropsku uniju ima 35 stanica. Na svakoj od tih stanica mi skidamo deo po deo odeće, tako da kad ispunimo sve3 uslove koji se od nas traže mi ćemo biti goli ko pištolj. A, naravno svako se zgražava takvih ljudi, koji se u dobro društvo pojavljuju kao golaći, i opravdano sumnjajući u njihovu uračunljivost udaljavaju ISTE TAKVE od sebe, bedemima živih zidova obezbedjenja ili bodljikavom žicom koju su već isprobali na ayilantima.
   Toliko o uspešnoj poslovnoj i političkoj viziji srpskih rukovodilaca od OSME SEDNICE do danas. Jednostavno neko se rodi da bude koristan narodu i celom svetu kao MIHAJLO PUPIN, a neko se rodi da cdeo život pere pare i zavije na srtotine hiljada ljudi u crno. Problem je države koja nije na vreme prepoznala potencijal svojih lidera, jer inače ne bi bila u svetu tretirana kao razbojnička i crna rupa, čiji se graqdjani izopštavaju iz civilizacije samo zato što nisu imali dovoljno hrabrosti da raskrste sa nesposobnim političkim vodjstvom.