Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ambasador Republike Koreje u Srbiji Dohun Li potpisali su juče sporazum o vazdušnom saobraćaju između dve države uz ocenu da je to dobra je šansa za firme iz zemlje u istočnoj Aziji da uđu na avio tržište Istočne Evrope, ali i za povećanje razmene dve države u raznim oblastima, poput obrazovanja, ekonomije i turizma.
p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Pripreme za ovaj akt počele su u novembru 2014. kada su održani pregovori o vazdušnom saobraćaju i potpisan nacrt sporazuma u kome je, uz ostale detalje, preciziran red letenja iz obe zemlje tri puta nedeljno, uspostavljanje kod šer dogovora među avio kompanijama. Ukoliko juče potpisan sporazum bude ratifikovan, predviđa se da će putnicima biti putem kod šer dogovora među avio-kompanijama, znatno olakšan proces rezervacije i ostala procedura prilikom putovanja. Inače, prema podacima Korejske trgovinske međunarodne asocijacije (KITA) u razmeni sa tom zemljom beležimo suficit, jer je prošle godine naš uvoz iznosio 73 miliona dolara, dok su srpski privrednici na korejskom tržištu plasirali robu vrednu 115 miliona dolara. Uz to, po evidenciji Korejske banke za uvoz i izvoz (Korea Eximbank) investicije firmi iz te zemlje u Srbiji su 2015. vredele 12,6 miliona dolara. Korejska turistička organizacija (KTO) je navela da je tokom 2015, „zemlju jutarnje tišine“ posetilo 2.889 turista iz Srbije, dok su 1.845 Korejaca boravili kao turisti u Srbiji.
Savremena Južna Koreja je jedna je od najuspešnijih zemalja na svetu, a razvoj njene privrede proteklih 60 godina je jedna od boljih ekonomskih priča. „Čudo na reci Han“, širokom vodotoku koji protiče kroz 11-omilionski glavni grad Seul, omogućilo je zemlji da se iz ruševina Korejskog rata (1950-1953) iz jedne od najsiromašnijih zemalja sveta, vine među razvijene države. Naime, po okončanju rata bruto domaći proizvod je iznosio 67 dolara, danas je između 11. i 13. mesta u svetskoj privredi i treća ili četvrta po veličini u Aziji, zavisno od kriterijuma za merenje. Za 2015. je južnokorejski nominalni (kada se ne odbije inflacija) BDP procenjen na 1,4 biliona dolara ili 28,3 dolara po stanovniku. Meren paritetom kupovne moći (PPP, po tržišnim cenama), BDP je za ovu godinu procenjen na 1,85 biliona dolara ili 36.601 dolara po Južnokorejcu. Prošle godine ta zemlja je bila šesta po izvozu u svetu sa ukupnom vrednošću od 526,9 milijardi dolara prodatih roba u inostranstvu, a u ukupnom izvozu azijskih zemalja učestvuje sa devet odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
