Direktna šteta 380 miliona evra, indirektna se meri milijardama

Oli Ren, komesar za proširenje Evropske unije nije u Beograd došao odmah nakon izbora nove vlade da bi, kao što su neki očekivali, obelodanio datum nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Ipak, njegov dolazak predstavlja jasan signal da je EU spremna da obnovi pregovore. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za everopske integracije procenjuje da bi to moglo da se dogodi za tri-četiri nedelje. Direktor Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević objašnjava da nastavku pregovora treba da prethodi donošenje jednoglasne odluke Evropske komisije, na predlog Saveta ministara. To je procedura koja bi mogla da bude produžena zbog različitog tumačenja članica Evropske komisije onoga što je Ren formulisao kao „rigorozna primena Akcionog plana vlade Srbije za završetak saradnje sa Hagom“. Međutim, ukoliko bi, kako procenjuje Đelić, pregovori počeli najkasnije za mesec dana, dakle sredinom juna, Srbija bi veoma brzo mogla da dobije zeleno svetlo i za preostala dva poglavlja iz sporazuma.

Ponovo u magarećoj klupi

Indirektni gubici prekida pregovora sa EU daleko nadmašuju one direktne. Najveći gubitak ogleda se u tome što smo se ponovo našli u magarećoj klupi. To je ono što se neposredno vidi i politički oseća. Svaka izgubljena godina, pa i ova, čini da evropski investitori sve manje prepoznaju naš ambijent kao pogodan za poslovanje. U tom smislu smo izgubili mnogo, jer su reforme stale, Skupština šest meseci nije nikakve zakone donosila, tako da smo mi sa našom tranzicijom okasneli i dramatično usporili, a upravo je tranzicija ta koja nas priprema za pridruživanje EU. Mi obavljamo tranziciju sebe radi, a ne zbog EU, a u tom slučaju se gubitak meri milijardama – kaže Crnobrnja.

– To su poglavlja o kojima se praktično i ne pregovara i nema previše ispravki i dodataka. Složeniji deo posla predstavlja definisanje celokupne liste industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, dakle svih carinskih tarifa, koje treba liberalizovati. Treba završiti i sa protokolima koji za sada nisu dogovoreni ali se čeka mišljenje Evropske komisije o našim predlozima. Za sve to nam je potrebno mesec do mesec i po dana da zaključimo pregovore. Onda sve ide pred Evropsku komisiju i države članice i tek nakon tih konsultacija usledilo bi parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U optimističkoj varijanti period od nastavka pregovora do zaključivanja sporazuma mogao bi da traje od četiri do šest meseci – objašnjava Miščević.
Božidar Đelić smatra da bi sporazum mogao da bude parafiran već u septembru ili najkasnije u oktobru i ako bismo odmah podneli svoju kandidaturu za članstvo u EU, proces priduživanja bi time bio ubrzan. Koliko su ti rokovi realni najviše zavisi od ispunjenja političkih uslova, odnosno od dokaza naše pune saradnje sa Haškim tribunalom.
U ekonomskim odnosima sa EU i do sada nije bilo zastoja, potvrđuje i Mihailo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. On podseća da smo od EU odmah posle petooktobarskih promena, dobili preferencijalni tretman na evropskom tržištu, poslednji u tom nizu bio je sporazum o tekstilu.
– Dakle, proces integracije Srbije u EU u ekonomskom delu teče brže nego u političko-administrativnom. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju trebalo bi da bude potpisan brzo nakon odmrzavanja pregovora, s obzirom na to da su pregovori gotovo dovršeni, i svode se na to koliko nam vremena treba da mi Evropskoj uniji dozvolimo ono što ona nama dozvoljava. Reč je, pre svega o ukidanju carine na proizvode evropskih proizvođača. Trebalo bi, dakle, da se dogovaramo o skidanju carina i da utvrdimo da li nam je za to potrebno tri, pet ili deset godina, kao Makedoniji na primer. U svakom slučaju, EU nama čini ustupak dozvoljavajući nam da ono što je za nas delikatnije, duže štitimo. Ako je reč o poljoprivredi, mašinskom ili hemijskom kompleksu, odnosno o onim granama koje su u lošijem stanju, računa se da je potrebno izvršiti restrukturiranje, osavremeniti proizvodne pogone. Daje nam se rok da svoje tržište pripremimo za konkurenciju proizvođeča iz EU. Kako je, bez obzira na prekid pregovora, dosta urađeno, pre svega u prilagođavanjima klauzulama protokola, realno je očekivati da će nam od momenta kada budu odmrznuti pregovori, za zaključivanje sporazuma biti potrebno maksimum dva meseca – procenjuje Crnobrnja.
Kada se ima u vidu da nas je od potpisivanja sporazuma o pridruživanju prošlog aprila delio samo korak, logično se nameće pitanje koliko nas je koštalo neispunjavanje političkog uslova za zaključivanje sporazuma. Procene su različite. Obično se pominje cifra od 380 miliona evra direktne štete zbog toga što nismo lane postali zemlja kandidat. Novi potpredsednik vlade kaže da trenutno od EU dobijamo samo 196 miliona evra, a da je njegova ambicija da tu cifru podigne na bar jednu milijardu i to uprkos tome što je budžet EU, kako kaže, zacementiran. Međutim, uvek postoji prostor po njegovom mišljenju, za one koji znaju, da se iskoristi više sredstava iz evropskih fondova.
Izgubljeno vreme se očito ne može nadoknaditi, ali možda Srbija može, ukoliko do kraja oktobra bude potpisan sporazum o pridruživanju, da ubrzavanjem reformi makar promeni svoju poziciju na putu ka Evropi u odnosu na svoje susede, Albaniju, Crnu Goru ili Makedoniju i Hrvatsku, koje su danas u boljem položaju od nas. Prve dve zemlje već su potpisale sporazum o stabilizaciji, a druge dve su kandidati za ulazak u EU. Ekonomski analitičari tvrde da su takvi pomaci, kada je reč o ekonomskom rastu, mogući, ali to zavisi od brzine kojom će se nastaviti reforme. Prema nekim procenama, godišnje bi trebalo da usvajamo bar oko 40-tak zakona kojima ćemo postepeno uvoditi evropske standarde. No, nije sve u tome da proevropski zakoni budu usvojeni, već ih treba i primeniti. Trenutno, Srbija ima zakone koji još nisu zaživeli, a veoma su bitni za dalje reforme. Tako, recimo, još nije izabran državni revizor, a mnogo je primedbi i na rad antikorupcijske komisije. EU na to za sada samo ukazuje.
Kvalitet zakona i njihovo sprovođenje trenutno nije tema pregovora, ali postaće onog momenta kada postanemo kandidat, kada će se pregovarati o 35 poglavlja, u svakoj od oblasti. Onda nastupa period skrininga, dakle provere dokle smo stigli u zakondavstvu, a potom će uslediti preporuke na koji način i kojom brzinom treba nešto menjati. Tu se vide sve razlike među zemljama kandidatima, kao i objašnjenje kako se moglo dogoditi da Bugarska i Rumunija u EU uđu dve godine i četiri meseca kasnije nego Češka i Estonija, iako su istovremeno bile kandidati za članstvo. Ali, to je ipak gradivo za gimnaziju, a mi još nismo ni do male mature – tvrdi Crnobrnja podsećajući da zakonodavna aktivnost nije vezana samo za ekonomske teme nego i za reformu pravosuđa i obrazovanja, i naročito za ekologiju, oblasti u kojima je do sada jako malo urađeno.
Da li će Srbija uspešno preskočiti prvu prepreku, potpisivanje sporazuma o stabilizaciji, zavisi i dalje od toga da li će Ratko Mladić biti isporučen Haškom tribunalu, odnosno da li će Srbija uveriti svoje evropske partnere da nije u stanju da to ispuni iako čini sve što je u njenoj moći. Taj uslov svih uslova koji određuje sve ostale rokove našeg priključivanja EU. Zato je teško reči koliko je realno da Srbija do kraja 2008. bude kandidat za članstvo u EU, kako to optimistički njavaljuju ministri nove vlade. Jedinstvena je ocena, naime, da evropska budućnost Srbije ne zavisi od EU nego od nas samih.