Direktor Beogradskih elektrana: Ukinuti Srpsko-ruski humanitarni centar, praviti nuklearnu energiju sa SAD i EU

Uglavnom su te krize bile kontrolisane kako bi ostale lokalnog karaktera bez velikog uticaja na ključna ekonomska kretanja, međutim ruska invazija na Ukrajinu promenila je sve i pokazala da model vojne neutralnosti u Evropi više nije održiv i da je to pogresan concept, navodi u pisanoj izjavi medijima Rade Basta, direktor JKP Beogradske elektrane.

On dodaje da se Evropska unija već nalazi u produženoj recesiji zbog rata u Ukrajini nakon pandemije Kovid 19 i sa pretpostavkom da će se rat nastaviti, da će sankcije prema Rusiji ostati na snazi i još se pojačati.

“Srbija će se naći u situaciji prelivanja krize i recesije koja može doći do devet odsto, kao i ogromne inflacije koja zbog potresa u vezi sa ključnim sirovinama i proizvodima zahteva strožiju monetarnu politiku što je jako teško održivo tokom kriza. Porast cena hrane će povećati siromaštvo, a takođe i nejednakost, to će uticati na najugroženije kategorije stanovništva iz razloga što nagli rast cena hrane i energenata je najveći deo budžeta koji izdvajaju kao troškove što će automatski dovesti do socijalnih nemira”, ističe direktor Beogradskih elektrana.

S obzirom da Srbija ima sužen monetarni fiskalni proctor, smatra on, najvažnija je ciljana pomoć najugroženijima tokom ovoga perioda.

“Naša zemlja je potpuno zavisna od uvoza prirodnog gasa iz Rusije i svaki poremećaj bi imao značajne posledice kao i situacija da ako EU doživi recesiju dublju od očekivane biće strahovit udar na ceo region Zapadnog Balkana, stoga je potrebno hitno obezbediti makro stabilnost cena i ciljana podrška ugroženom stanovništvu”, navodi Basta.

Prema njegovim rečima, ruska nafta i prirodni gas čine veliki deo evropskog uvoza, kao i Srbije, i potrebno je što pre brz prelazak na čistu energiju koji je važan ne samo zbog borbe protiv klimatskih promena već i dobro rešenje da se smanji energetska zavisnost od Rusije.

“Srbija mora da se okrene sebi i svojim interesima i što pre ulaže u svoju energetsku bezbednost kroz gasnu diversifikaciju. Predsednik Srbije je naveo i da je Beograd opredeljen da dobija gas iz više izvora i pravaca, što je i obaveza koju je Srbija preuzela Vašingtonskim sporazumom. Takođe su doneta četiri zakona u oblasti energetike koja će doprineti ostvarenju klimatske neutralnosti do 2050. godine”, dodaje on.

U Srbiju, kako kaže, gas dolazi iz dva pravca, ali su oba od Rusije, a sada su obezbeđena sredstva za izgradnju gasovoda Niš-Sofija, kao i gasovoda Niš-Dimitrovgrad koji će od 2023. biti u funkciji i preko koga će Srbija moći da se snabdeva prirodnim tečnim gasom (TNG) iz terminala u Grčkoj, kao i gasovoda TAP i TANAP što će omogućiti da se krene sa diversifikacijom i otkloni zavisnost od ruskog prirodnog gasa.

“Desetogodišnji ugovor o isporuci gasa istekao je prošle godine, ali je privremeno produžen u novembru na period od šest meseci, do kraja maja 2022. Cena koju je Srbija tada dobila je 270 dolara i niža je od većine evropskih zemalja, ali veća od onih koje plaćaju Belorusija (128,5 dolara), Turska (210 dolara) i Nemačka (230 dolara)”, objašnjava Basta.

Zbog toga je, prema njegovom mišljenju, veoma važno u kom trenutku i na koji period se potpisuje novi dogovor o isporuci gasa, sa kojom cenom, kao i kakvu će Srbija spoljnopolitičku poziciju da zauzima prema Rusiji.

“Energetika je jedno od ključnih pitanja ekonomije i spoljne politike i ranije sam pozivao Vladu da se ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i uputi poziv SAD i EU radi radi otvaranja naučno-istraživačkog centra za nuklearne tehnologije u saradnji sa Institutom u Vinči. Smatram da Sjedinjene Američke Države, kao vodeća nuklearno-tehnološka sila na svetu, je pravi partner koji nam može pomoći u osnivanju takvog jednog naučno-istraživačkog centra, jer su bezbedni reaktori i jeftinija proizvodnja struje glavna tema svuda u svetu, kao i da se nuklearna energija u mirnodopske svrhe najviše koristi za proizvodnju električne energije”, ocenjuje direktor Beogradskih elektrana.

Takođe, dodaje da nuklearna industrija Sjedinjenih Američkih država ima neverovatne rezultate bezbednog i pouzdanog rada.

“Energija budućnosti je nuklearna energija, zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte. Bez nuklearne energije nemoguće je ostvariti ciljeve održivog razvoja u budućnosti, čista voda, čist vazduh, kvalitetna zdravstvena zaštita, i sve više zemalja radi na razvijanju čiste, zelene energije koja omogućava održiv rast i ekonomski razvoj. Ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju elektrana na nuklearni pogon, svakako da bi onaj koji bi investirao ili od koga bismo kupili tehnologiju obezbedio školovanje i obuku potrebnog kadra, nuklearno gorivo i sve ostale potrebne resurse za sprovođenje jednog takvog projekta od nacionalnog značaja”, dodaje on.

U izjavi napominje i da Srbiji nije potreban Srpsko-ruski humanitarni centar za vanredne situacije u Nišu, da Srbija ima kapaciteta i znanja da to može sama, da ima u okviru MUP-a i da stoga ga treba hitno ukinuti.

Napominje i da je potrebno da sa SAD i EU se otvori naučno-istraživački centar za nuklearne tehnologije u saradnji sa Institutom u Vinči i omogući osnova za izgradnju prve nuklearne elektrane u Srbiji.