Direktor RZS-a: Ne slažemo se da je inflacija pojela standard građana

„Slažemo se sa činjenicom da izdaci domaćinstava za osnovne životne potrebe imaju najveći udeo u strukturi lične potrošnje domaćinstava. Udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića, kao i udeo izdataka za stanovanje opredeljuje udeo izdatka domaćinstava za sve ostale grupe lične potrošnje.

Struktura lične potrošnje domaćinstava uglavnom je stabilna tokom vremena, što možemo uočiti na primeru perioda od predhodnih desetak godina – od 2011. do 2022. godine. Tokom ovog perioda, najizraženije su promene kod izdataka domaćinstava za hranu i bezalkoholna pića, koji imaju najveći udeo u ukupnoj potrošnji domaćinstava. Taj udeo se kretao u rasponu od 8 procentnih poena – od 42,2% koliko je iznosio u 2011. da bi se tokom vremena postepeno smanjivao i u 2021. godini je iznosio 34,3%.

U 2022. godini udeo izdataka domaćinstava za hranu i bezalkoholna pića beleži blagi rast i iznosi 36,0%. U posmatranom periodu, porastao je udeo izdataka domaćinstava za restorane i hotele sa 2,0% na 3,2%, za rekreaciju i kulturu (sa 4,4% na 5,1%) i za komunikacije (sa 4,0% na 5,5%)“, navodi Kovačević.

Kako dodaje, „u 2022. godini, u odnosu na prošlu godinu, udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića porastao je za 1,7 procentnih poena. Istovremeno, udeo ostalih 10 grupa lične potrošnje smanjen je upravo za 1,7 procentnih poena, pri čemu je udeo izdataka za restorane i hotele ostao na istom nivou. Ovih 1,7 procentnih poena, raspoređenih na 10 grupa lične potršnje kreće se u opsegu od 0,1 do 0,3 procentnih poena, tako da se ne možemo složiti sa naslovom teksta“.

„Udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića i za stanovanje najveći je kako u prvom decilu, kod najsiromašnijih domaćinstava, tako i u ostalim decilima i kod prosečnog domaćinstva, s tim što je ovaj udeo u prvom decilu najveći. Rast cena hrane sigurno najviše utiče na domaćinstva sa najnižom potrošnjom, ali isto tako, teško je generalizovati zaključke o potrošnji u prvom decilu bez opsežne analize društveno-ekonomskih karakteristika domaćinstava koja po svojoj potrošnji pripadaju ovom decilu.

Dalje, autor teksta je pokušao da strukturu potrošnje u 2022. godini i rast udela hrane i bezalkoholnih pića sa 34,3% u 2021. godini na 36.0% u 2022. godini, objasni tako što je koristio podatke o inflaciji i rastu cena hrane, koji se odnose na mart 2023. godine, što je pogrešno i moglo bi se smatrati stručnom nepreciznošću u tumačenju podataka.

Podaci o potrošnji po decilima objavljuju se, u skladu sa Planom i programom publikovanja RZS-a, u publikaciji „Anketa o potrošnji domaćinstava“ – bilten, koji će korisnicima biti dostupan u novembru 2023. godine“, naveo je Kovačević.

Redakcija upućuje čitaoce da pročitaju tekst koji je predmet komentara direktora RZS-a.