foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja merilo proizvodnog kapaciteta jedne zemlje i njenog ekonomskog rasta, a ne merilo siromaštva, saopštio je danas direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević reagujući na tekst „Srbija četvrta najsiromašnija država u Evropi“.
Kovačević ukazuje da se u tekstu daje komparacija podataka Evrostata o bruto domaćem proizvodu po stanovniku u paritetima kupovne snage, tačnije o indeksima nivoa u odnosu na prosek Evropske Unije.
„Indeks nivoa BDP po stanovniku Srbije u odnosu na evropski prosek u paritetima kupovne snage od 2010. godine, kao prve godine za koju postoje podaci na veb-stranici Evrostata, permanentno se održavao na fiksnom nivou od 40 odsto evropskog proseka gotovo deset godina, a osetan i vidljiv pomak vidi se upravo u poslednjim godinama, u periodu 2018–2021, odnosno porast na 44 odsto od evropskog proseka u 2021. godini“, dodaje se u reagovanju.
Kovačević navodi da je to delimično rezultat negativnog rasta evropskih ekonomija u odnosu na Srbiju u pandemijskoj 2020. i bržeg postpandemijskog oporavka Srbije u 2021, ali i manifestacija pozitivnih strukturnih promena u našoj privredi koje odražavaju kumulirane efekte rasta investicija, smanjenja nezaposlenosti i inflacije, rasta zarada i promena privredne strukture, priliva SDI i drugih makroekonomskih pokazatelja u periodu nakon 2015.
„Upravo ovaj dinamički aspekt se mora imati u vidu kako bi se BDP po stanovniku kao indikator mogao ispravno interpretirati, ali ne kao merilo siromaštva, jer bi se po toj logici svaka zemlja sa BDP-om ispod evropskog proseka mogla smatrati „siromašnom“ ili bi došli do ništa manje pogrešnog zaključka da u zemljama iznad evropskog proseka ne postoje ljudi koji su siromašni i na ivici egzistencije“, naveo je Kovačević.
On ukazuje da, kada se govori o indikatorima siromaštva koje koristi Evrostat, oni se izvode na
osnovu podataka iz istraživanja „Anketa o prihodima i uslovima života (SILK)“ i prema poslednjim raspoloživim rezultatima stopa rizika od siromaštva u Srbiji u 2021. godini iznosila je 21,2 odsto, dok je 2015. godine bila 26,7 odsto.
Kovačević navodi primer iz 2013. godine kada je, prema stopi rizika od siromaštva, Srbija bila na neslavnom drugom mestu u Evropi, „da bismo 2021. u tom pogledu bili bolje pozicionirani i od pojedinih članica Evropske unije, kao što su Bugarska, Rumunija, Španija i Letonija“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
