Direktor sebe i saradnike častio sa 97 miliona dinara

Stoga se postavlja logično pitanje zbog čega menadžeri koje postavlja država uopšte dobijaju mogućnost da povuku takve poteze, smatra stručna javnost.

Naime, nakon što je Luka Novi Sad u maju prodata kompaniji „P&O Port Dubai“ 9. jula je došlo i do smene dotadašnjeg direktora Milovančeva a na njegovo mesto je postavljena Maja Grozdanić.

Prema pisanju medija razlog za razrešenje Milovančeva sa funkcije bilo je nezadovoljstvo novih vlasnika iz Emirata zbog toga što je on od marta sebi i zaposlenima na ime zarada i bonusa isplatio 97 miliona dinara. Milovančev je tako u maju dobio 1,6 miliona dinara.

Nezadovoljstvo stranog investitora je po svemu sudeći izazvalo zabrinutost u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci pa je tako njen potpredsednik i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević izjavio da je neprijatno iznenađen onim što se desilo i da ako je to tačno ne misli da je reč o pametnom potezu Milovančeva.

S druge strane Milovančev je u svojoj reakciji naglasio da nije prekršio bilo kakva pravila te da je bonus predstavljao nagradu za sve vredne radnike Luke Novi Sad kao i da je poslovanje preduzeća bilo primereno tom činu.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da je najspornije u celoj toj priči što direktori državnih preduzeća u Srbiji koji na tu funkciju dolaze po partijskoj pripadnosti imaju takve ingerencije da sebi i drugima mogu da dodeljuju ogromne bonuse.

– Pretpostavljam da je direktor Luke Novi Sad bonuse podelio shodno važećim pravilima. Ako je tako, onda se postavlja legitimno pitanje zašto je država menadžerima koje je postavila da upravljaju takvim preduzećima dala moć da nagrađuju sami sebe. Tako nešto ima smisla u specifičnim kompleksima teškim za upravljanje kao što je primera radi Petrohemija u Pančevu, ali je potpuno besmisleno takve ingerencije odobravati u preduzećima poput Luke Novi Sad. Ne vidim razlog da direktor jednog takvog preduzeća sebi višestruko poveća platu – smatra naš sagovornik.

Po njegovim rečima, nije dobro što se država odlučila da privatizuje sve luke u zemlji.

– Sa tom nakaradnom praksom je započeto još 90-ih i ovo što se dešava je samo nastavak tog procesa. Kada je reč o lukama, njih ne treba privatizovati. Uopšte nije dobro privatizovati infrastrukturu jedne zemlje. Država u tom segmentu treba da zadrži vlasništvo te da komplekse poput luka daje u koncesiju, odnosno na upravljanje privatnom kapitalu ali nikako uz promenu vlasničkih odnosa – kaže Pavlović.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da odluka nekadašnjeg direktora Luke Novi Sad nanosi loš imidž tom preduzeću.

– Nisam pravnik da bih sa sigurnošću mogao da kažem da li je njegova odluka zakonita ili ne. Pretpostavljam da je radio shodno ingerencijama kojima raspolaže. Međutim, nisam baš siguran da je Luka Novi Sad postizala sjajne poslovne rezultate da bi se delili visoki bonusi. Ovo nije usamljen slučaj u Srbiji, bilo ih je još sličnih. Kada je pak reč o vlasničkim odnosima, svakako da je Luka Novi Sad mogla da ostane u rukama države i da bi to bilo korisno. Međutim, naša zemlja se još na samom početku svojinske transformacije opredelila da se proda što više imovine jer su tvorci takve politike smatrali da će se na taj način povećati konkurentnost srpske privrede. Takva politika je nastavljena do danas i shodno takvoj orijentaciji prodata je i Luka Novi Sad – navodi naš sagovornik.

Inače, svoje nezadovoljstvo zbog privatizacije Luke Novi Sad izrazila je opozicija ali i deo vlasti u Skupštini grada Novog Sada.