Direktor Unije poslodavaca Srbije: Stanje u privredi teško, posebno u sledećoj godini

„Plašim se za male firme do desetak zaposlenih da li će moći da već od početka 2021. godine otplaćuju odložene poreze i doprinose na zarade iako su podeljene na 24 rate. Moglo bi to da ih gasi ili tera u sivu zonu“, rekao je Drobnjaković.

Dodao je da Vlada Srbije još nije odgovorila za zahteve Unije poslodavaca koja je tražila da se smanji porez na dodatu vrednost (PDV) na hranu sa 20 na deset odsto za ugostiteljstvo i turizam i izjednači prilikom dodele pomoći i nekategorisane turističke objekte (apartmane, hostele, etno kuće) sa kategorisanim.

Unija je tražila i da se obustavi uvodjenje novih taksi, nadoknadi pola plate za zaposlene kojima se ne može isplatiti puna zarada zbog pada prometa, da država nastavi sa kreditiranjem preko garantne šeme i ubrza odobravanje pozajmica za likvidnost iz Fonda za razvoj.

Drobnjaković je rekao da je nedopustivo da Fond za razvoj šest meseci razmatra zahtev za kredit za likvidnost kao i da i sada stižu novi nameti da se plate nove obaveze kao ekološka taksa koja za velike firme iznosi po nekoliko stotina hiljada dinara.

„Jedina dobra stvar kao posledica virusa korona je to što su velike kompanije zbog problema u transportu počele da na domaćem tržištu kod malih i srednjih firmi nabavljaju delove koji su i kvalitetniji nego što su oni uvezeni iz Kine i drugih zemalja“, rekao je Drobnjaković.

Vlasnik restorana „Milin etno kutak“ na Novom Beogradu Goran Kurteš rekao je da je pomoć države privredi iz dva „paketa“ bila izuzetno značajna i za opstanak sektora ugostiteljstva, ali da bi i sada dobrodošla nova kako bi zadržali radnike i opstali.

„Nisam za ulični protest, već tražimo da država pokaže razumevanje u situaciji kada su nas banke stavile na ‘crnu listu’ i ne odobravaju nikakve pozajmice“, rekao je Kurteš.

Dodao je da kada u bankama vide šifru delatnosti „turizam i ugostiteljstvo“, odmah odbijaju bilo kakav razgovor.

„Imam utisak da bi im lakše bilo da vide pljačkaše u svojim prostorijama nego ugostitelje sa zahtevom za kredit“, rekao je Kurteš.

Ocenio je da država može bar da im pomogne tako što bi apelovala na banke da odobravaju pozajmice kako bi se premostio krizni period.

„Jedno od rešenja bi moglo biti i da država zatvori sve ugostiteljske objekte na odredjeni period, ali da za taj period otpiše i dažbine“, rekao je Kurteš.

U odnosu na prošlu godinu promet je, kako je rekao, pao za 70-80 odsto, ali još nikog od 20 radnika nije otpustio.

On je rekao da država ne bi trebalo da im povećava namete u ovoj kriznoj situaciji jer je dobio da plati ekološku taksu od 5.000 dinara.

„Ne samo da je pao broj gostiju nego i narudžbine, pa umesto dve-tri ture pića sada jedva potraže jednu“, rekao je Kurteš.

Dodao je da ga gosti pitaju da li će smanjiti cene hrane ako Vlada smanji PDV na hranu i da je odgovorio da hoće da ih smanji ako se smanje komunalne dažbine, računi za struju, cene zakupa i druga potraživanje.

„Od restorana živi moja i još 20 porodica i prihodi su takvi da sam sada jedva našao pozajmicu uz pomoć prijatelja da isplatim zarade“, rekao je Kurteš.