Direktorat poslao inspekciju u Agenciju za kontrolu letenja

Inspekcija bi trebalo da proveri navode kontrolora letenja koji su se, nakon neuspelih pokušaja da sa rukovodstvom reše nagomilane probleme, prvi put od kada postoji ta institucija, obratili javnosti ukazujući da organizacija rada i odnosi koji vladaju u tom sistemu stvaraju neizdržive uslove za rad.

Oni su zatražili da se pravilnicima kakvi postoje u svim evropskim i svetskim kontrolama leta reguliše niz pitanja, od sukoba interesa, utvrđivanja minimuma rada do karijernog plana i načina izbora rukovodilaca, jer je nedostatak tih akata doveo do poplave nepotizma, promovisao nestručne kadrove dok su oni sa visokim kvalifikacijama potcenjeni. Posledica nedefinisanih kriterijuma je i ogroman priliv zaposlenih koji po svojoj stručnosti ne bi imali šta da traže u SMATSi. U sindikatu kontrolora tvrde da se podacima ozbiljno manipuliše a iako su više puta tražili od uprave da im dostavi broj i strukturu zaposlenih, nisu dobili i sada su prinuđeni da se obrate povereniku.

Prema podacima sa APR-a, SMATSA ima u proseku za 2018. godinu 919 zaposlenih, rukovodstvo kaže da ih je oko 1.000, dok je broj kontrolora 333. Međutim, na sajtu Evropske organizacije provajdera usluga, tamo gde su su sve evropske kontrole letenja, piše da SMATSA ima 865 zaposlenih od toga ukupno 304 kontrolora, od kojih je sa važećom dozvolom 253. U obe varijante odnos kontrolora prema ostalim pratećim službama je 1 : 3, čime je značajno „probijen“ evropski prosek od 1 : 0,85. To znači da bi prema broju kontrolora u SMATSi trebalo da bude manje od 300 zaposlenih iz druge struke. Međutim, stvari su ovde drugačije. Na platnom spisku i sa primanjima koja su veća od osnovnog osoblja u kontroli letenja, nalazi 91 meteorolog, 25 građevinskih inženjera ali od tog podatka, kažu u sindikatu, mnogo im više smeta preveliki broj supružnika, dece, rođaka i kumova koje bez kriterijuma, organizovano u rad uključuje srednji menadžment.

– Na brojnim pozicijama imamo ljude koji nisu dovoljno obučeni za posao koji rade. Na primer, načelnik službe za operativnu obuku, koji je nadređeni svim instruktorima, procenjivačima i kontrolorima – nije imao operativnu dozvolu za kontrolora letenja. Skoro tri godine smo „ratovali“ sa rukovodstvom i Direktoratom dok nije sklonjen. Još veći problem je to što se za rukovodeća mesta uglavnom ne raspisuju konkursi, jer je diskreciono pravo direktora da postavlja ljude na određene pozicije bez obzira na njihovu stručnost. Ako on proceni da to ne može, izabere komisiju a tek treća opcija je konkurs. Paradoks je i to što su uveli kategoriju „prekvalifikovanog stručnjaka“, zbog čega na određeno mesto nije bio izabran čovek koji je završio fakultet, magistrirao, priznat je kao predavač i instruktor u najeminentnijem evropskom centru za školovanje vazduhoplovnog osoblja. Kod nas je on samo običan kontrolor letenja a na mestu koje bi trebalo da zauzima sedi osoba koja nema dovoljno kvalifikacija – kažu u sindikatu i dodaju da takvi odnosi stvaraju velike probleme u školovanju kontrolora i u njihovom radu jer operativa koju oni čine jeste bitna, ali ako se njom ne upravlja kvalitetno, dolazi se do rizičnih situacija zbog kojih čitav sistem može biti u problemu.

Iako kontrolori kažu da su do sada u javnost izneli samo delić sa duge liste problema koji ih pritiskaju, veruju da će bar nešto da reše u razgovoru sa poslovodstvom na koji očekuju da će danas biti pozvani. Negiraju spekulacije da će stupiti u štrajk, koje su podgrejane nakon zahteva da se odredi minimum procesa rada i kažu da su to, kao i druge pravilnike, tražili kako bi uslovi pod kojima rade bili regulisani po zakonima Srbije, kao i u drugim oblastima.

I žena i dva kuma

Čak i kada se raspiše konkurs, to nije garancija da će najbolji kadrovi biti izabrani, kažu u sindikatu kontrolora. Navode primer jednog, otvorenog za školovanje instruktora i procenjivača, koji je po raspisivanju poništen. Konkursna procedura je izvrgnuta ruglu jer se i pored poništavanja, supruga jednog od članova komisije i dva kuma drugog člana, otišli na školovanje, kažu kontrolori za Danas i dodaju da takva negativna selekcija kadrova u nekom trenutku može da bude katastrofalna.

Kako sačuvati kontrolu svog vazdušnog prostora

Najveći problem sa nestručnim kadrom koji upravlja SMATSom je što to uništava struku. A ona je važna, jer od 2020. kontrola vazdušnog prostora u Evropi ići će na tender, mi ćemo tome morati da se prilagodimo. To je interes velikih evropskih ekonomija, koje u svojoj moćnoj avio industriji imaju po nekoliko hiljada aviona, a ne kao mi samo 24 kod nacionalnog prevoznika. U tim uslovima, mala je verovatnoća da ćemo zadržati kontrolu nad vazdušnim prostorom Srbije i Crne Gore sa ovakvim kadrom i sa ovoliko zaposlenih. Neko će iz okruženja, sa optimalnim brojem radnika, dati nižu cenu i dobiće pravo da kontroliše naš vazdušni prostor. Nama kontrolorima biće bolje, radićemo u firmama koje nas više cene, ali za državu nije dobro.