Ukleta fotelja: Gotovo sve direktore Železnice zatekla ista sudbina – hapšenje i zatvor

Gotovo svi direktori ovog preduzeća bili su ili uhapšeni zbog zloupotrebe službenog položaja, korupcije i uzimanja mita, ili osumnjičeni za pojedine afere. Najnoviji slučaj hapšenja v.d. direktorke ovog preduzeća Jelene Tanasković vezan je za loše izvođenje radova na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu. U padu nadstrešnice na zgradi novosadske Železničke stanice život je izgubilo 15 ljudi.

Dan pre hapšenja, Tanasković je podnela ostavku na mesto v.d. direktora „Infrastruktura železnice Srbije“.

„Infrastruktura železnice Srbije“ zadužena je za održavanje, obnovu, modernizaciju i upravljanjem železničkom infrastrukturom u Srbiji. To znači da je glavni zadatak ovog preduzeća da obezbedi sigurno, efikasno i održivo funkcionisanje železničkog sistema u zemlji.

Projekat rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, na kojoj se obrušila nadstrešnica, naručila je i finansirala država, preko „Infrastrukture železnice Srbije“, dok je projektant bio Saobraćajni institut CIP.

Slučaj Nebojše Šurlana

Zajedno sa Jelenom Tanasković uhapšen je i prethodni direktor ovog preduzeća Nebojša Šurlan.

Šurlan je u martu ove godine podneo ostavku na mesto direktora Infrastrukture železnice Srbije, a nakon što je u javnosti procurio njegov telefonski razgovor sa ministrom finansija Sinišom Malim iz 2019. godine.

U tom telefonskom razgovoru, Šurlan, tadašnji direktor Građevinske direkcije Srbije, i ministar Mali razmatrali su kako „pomoći“ FK Crvena Zvezda, ali i njenim navijačima, gradnjom potpornog zida na zapadnoj strani stadiona Rajko Mitić.

Kako je pisao Radar, Šurlan je dobio nalog da pomogne Zvezdi sa radovima vrednim oko 100.000 evra, misteriozni „glavni šef“ je obećao neku pomoć za klubove, a „priča“ ministra Malog je „generalna i velika“.

Ovaj razgovor obavljen je u martu 2019, a Šurlan je sredinom 2020. godine prebačen na mesto vršioca dužnosti generalnog direktora „Infrastruktura železnica“.

Slučaj Miroljuba Jevtića

Šurlan je za čelnika „Infrastruktura železnice Srbije“ odabran umesto Miroljuba Jevtića koji je uhapšen 11. januara zbog sumnje da je primio mito, a nekoliko dana nakon toga je i smenjen.

Naime, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović na konferenciji za medije 11. januara 2020. saopštio je da je policija uhapsila četiri osobe zbog korupcije, a među njima i Miroljuba Jevtića, direktora preduzeća „Infrastruktura železnica Srbije“, koji je osumnjičen da je primio mito od 10.000 evra.

Stefanović je rekao da se direktor sumnjiči da je u službenim prostorijama preduzeća primio mito u iznosu od 10.000 evra, od posrednika kao, kako je rekao, nagradu za koruptivne radnje u postupku eksproprijacije zemljišta koje se nalazi na trasi planirane izgradnje brze pruge.

„Policija je u trenutku hapšenja kod osumnjičenog našla novac“, rekao je Stefanović i dodao da se sumnja da je tih 10.000 evra samo jedna od tranši.

U oktobru 2021. Specijalni sud u Beogradu osudio je Jevtića na godinu dana zatvora zbog primanja mita.

Jevtić je kasnije tvrdio da je bio žrtva progona, jer nije želeo da učestvuje u kriminalu i korupciji i što se suprotstavio pokušajima izvlačenja novca iz tog državnog preduzeća.

Na čelu „Infrastrukture železnice Srbije“ bio je od 2017. do 2020.

Ostali direktori „Železnice Srbije“ i njihove afere

Pre Jevtića direktor ovog preduzeća na godinu dana je bio Dušan Garibović, doskorašnji direktor „Srbija Kargoa“ koji je na toj funkciji proveo sedam godina.

Prvi direktor „Infrastruktrura želenice“, postavljen 2015. godine, bio je Goran Maksić koji je već tokom 2016. godine smenjen  zato što je, kako su tada mediji pisali, raspisao tender za sanaciju klizišta na Barskoj pruzi kod Kosjerića, a potom po ubrzanom postupku, posao dodelio firmi čija je ponuda bila za milion i po dinara viša od ponude drugog učesnika na tenderu, iako je kriterijum bila ekonomski najpovoljnija cena.

I „Železnicu Srbije“, iz koje je nastala „Infrastruktura železnice“, takođe su vodili direktori koji dovođeni u vezu sa zloupotrebnom položaja i izvlačenjem novca iz preduzeća.

Jedan od njih bio je Dragoljub Simonović, nekadašnji predsednik opštine Grocka i član SNS-a.

Naime, novinar portala Žig info Milan Jovanović je od 2012. do 2018. godine pisao članke o korupciji u JP „Železnice Srbije“ i malverzacijama Dragoljuba Simonovića. Jovanoviću je u decembru 2018. godine zapaljena kuća, a Simonovića je optužio da je naložio paljenje kuće.

Simonovića je Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno osudio na četiri godine zatvora, jer je podstrekivao druge osuđene da zapale Jovanovićevu imovinu, čime je smanjio zatvorsku kaznu za godinu dana u odnosu na prvostepenu presudu.

Dok je bio na čelu „Železnice“, sindikati su ga optuživali za zloupotrebe, tražili ostavku i pretili krivičnim prijavama.

Afere su obeležile i rukovodstvo Milanka Šarančića na čelo „Železnice Srbije“.

Specijalni sud u Beogradu je 2013. Šarančića proglasio krivim, jer je to preduzeće oštećeno za više od 1,2 miliona evra. Presuđeno je da su on i njegovi saradnici odgovorni za spornu nabavku šest dizel električnih lokomotiva od „Slovenskih železnica” i 10 dizel motornih vozila od švedske kompanije „Šveden reil”.

Međutim, Apelacioni sud je 2021. godine saopštio da je Šarančić pravosnažno oslobođen optužbi da je oštetio ovo državno preduzeće.

Infrastruktura železnice riznica velikih projekata, ali i novca

Razvoj železničke infrastrukture jedan je od prioriteta aktuelne vlasti. U poslednjih desetak godina Srbija je realizovala mnoge železničke infrastrukturne projekte, koji su obuhvatali modernizaciju postojećih pruga, izgradnju novih pruga, obnovu železničkih stanica, kao i unapređenje sistema signalizacije i bezbednosti.

Veliki projekti u igru uključuju i mnogo novca, što predstavlja pogodan temelj i za razvoj korupcije, što dosadašnje afere, optužbe i hapšenja direktora to i potvrđuju.

Kada je reč o projektima, jedan od većih bila je modernizacija pruge Beograd – Novi Sad, koja će do kraja godine biti otvorena i do Subotice. Ideja je da ova pruga poveže Beograd i Budimpeštu.

Prema „Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu“ navodi se da je ukupna vrednost radova na rekonstrukciji i modernizaciji pruge od Beograda do granice sa Mađarskom oko 1,3 milijarde evra. Radovi se finansiraju iz kredita kineske Eksim banke i budžeta Srbije.

U najavi je početak izgradnje brze pruge od Beograda do Niša, a prema izjavi, sada već bivšeg ministra, Gorana Vesića iz oktobra ove godine početak radova očekuje se u drugoj polovini sledeće godine.

Vesić je tada rekao da će pruga Beograd-Niš koštati ukupno dve milijarde i 750 miliona evra od čega je, kako je rekao, 610 miliona evra granta Evropske unije, 550 miliona će ići iz republičkog budžeta, dok će se ostatak finansirati iz kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Prošle godine je počela rekonstrukcija pruge od Niša do Dimitrovgrada. Projekat se finansira iz kredita Evropske investicione banke i Budžeta Republike Srbije, kao i iz donacije Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF).

U Revidiranoj fiskalnoj strategiji navodi se da je ukupna vrednost rekonstrukcije ove pruge oko 400 miliona evra.