Direktorka odbija novac EBRD, fondova i privrede, ali zato traži pomoć države

Tužba je podneta nakon bezuspešne medijacije u kojoj su obe strane ostale na prvobitnim stavovima – poslovodstvo smatra kako nije u interesu Instituta da odobri svojim zaposlenima rad na istraživanjima koja se finansiraju preko Fonda za nauku, Evropske banke za obnovu i razvoj ili u međunarodnim projektima, kao ni ona u kojima naučnici te ustanove rade na multidisciplinarnim projektima po pozivu kolega iz drugih naučnih ustanova.

– Prema ugovoru o radu, posao naučnih saradnika je i da pišu projekte. Međutim, poslovodstvo ne daje saglasnost za učešće tih projekata na konkursima čak ni kod državnih fondova, sa obrazloženjem da institucija nema za to interes. Ako nemate projekte, ako vam se ne dozvoljava da učestvujete na konkursima, nema ni napredovanja u zvanjima, a onda neko uvek može da vam kaže kako ne radite svoj posao – kaže Ćurčić.

On podseća da je on prvi u svetu otkrio novu vrstu bakterije, patogen koji izaziva pojavu gumenastog korena i trulež šećerne repe.

– To otkriće objavljeno je u međunarodnim publikacijama, ali kada sam hteo da nastavim rad, da eventualno pronađemo način za suzbijanje te štetočine, program šećerne repe, koji je u našem Institutu razvijan više od šest decenija, ugašen je početkom oktobra. Umesto njega je kao nacionalni interes proglašeno istraživanje biljaka poput šafranika, slačice, lanika i uljane rotkve, kultura koje se u Srbiji ili uopšte ne gaje, ili su njima zasađene minorne površine – kaže za Danas Ćurčić i dodaje da je od čitavog programa istraživanja šećerne repe ostao samo jedan međunarodni projekat koji se do kraja 2021. radi zajedno sa Belorusijom.

Naš sagovornik objašnjava da se pod šećernom repom sada nalazi oko 40.000 hektara i da su pre dve godine, upravo zbog truleži korena, ratari pretrpeli štetu od oko 30 miliona evra.

Njima bi bilo značajno da se pronađe model suzbijanja tog patogena, zainteresovana je bila i laboratorija fabrike Sunoko koja je ponudila saradnju ali ju je Institut odbio.

– Rad programa šećerne repe već je neko vreme bio ometan, kolege i tehničari premeštani su u druge sektore usred nekog projekta, praktično sam ostao ja kao jedini naučni saradnik u tom delu, a potpuno je zapostavljena proizvodnja semena koja je inače najskuplja od svih semenih kultura u ratarstvu. To je nekada bio najprofitabilniji proizvod Instituta, jer je vrlo zahtevna, može se uzgajati samo oko 45. paralele i sada se proizvodi samo na jugu Italije i u Francuskoj – kaže Ćurčić i dodaje da se ne zna sudbina opreme i mehanizacije iz tog programa, ali da će nakon njegovog gašenja kulturu šećerne repe u našoj zemlji izučavati samo još privatna laboratorija u fabrici Sunoko.

I fitopatolog Petar Mitrović, viši naučni saradnik u Institutu, pridružio se tužbi za mobing jer ne samo da mu nije plaćen objavljeni rad u naučnom časopisu, kako je to propisano pravilnicima ustanove, nego nije dobio ni neophodan potpis da sa kolegama iz drugih instituta učestvuje na konkursu Fonda za nauku.

Novosadski Institut je zaključio da ne postoji interes za izučavanjem te teme a reč je karantinskim patogenima kod krompira koji su počeli da se šire na druge vrste, soju, papriku, kupusnjače, slačicu.

Mitrović tvrdi i da je bar desetak kolega bilo suočeno sa istim stavom rukovodstva čime je i njihovo napredovanje u naučnim zvanjima bilo onemogućeno.

Direktorka Svetlane Balešević Tubić nije želela da komentariše tužbu dvojice naučnih saradnika, ali nas je uputila na odeljenje za marketing dok smo odgovore na postavljena pitanja dobili od njihove pravne službe.

Doduše, ne na sva pitanja. „Bliže i detaljnije informacije povodom ovog sudskog postupka možemo dati tek nakon što sudski postupak bude pravnosnažno okončan“, navodi se u odgovoru.

– Ističemo činjenicu da Institut za ratarstvo i povrtarstvo, „Institut od nacionalnog značaja za RS“ obavlja naučnoistraživačku delatnost shodno odredbama Zakona o nauci i istraživanjima, Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Plana rada i razvoja Instituta, a sve uz saglasnost i odobrenje resornog Minstarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS i drugih nadležnih institucija. Nadležno Ministarstvo daje prethodnu saglasnost na organizacione promene i poslovanje Instituta, te su one svakako u skladu sa svim važećim propisima Republike Srbije – glasi odgovor na pitanje: Šta je interes Instituta?

Uz čestitku za funkciju i molba za pare

Iz Instituta nam nije objašnjeno kako je moguće da za istraživanje šećerne repe ne postoji nacionalni interes, a postoji za šifarnik i slačicu, zašto je odbijena ponuđena saradnja sa Sunokom na istraživanju bolesti šećerne repe, zašto naučni saradnik Ćurčić nije dobio potpis za učešće u istraživanju koje finansira Fond za nauku. Najzad, ostalo je nejasno i zašto je Institut, upućujući čestitku novoizabranom ministru prosvete i nauke Branku Ružiću, u istom dopisu zatražio pomoć za tu ustanovu od 700 miliona dinara kada je već nekoliko godina unazad poslovanje ustanove u plusu. I kada uporno odbijaju učešće svojih naučnika u projektima koje plaća ili država ili međunarodni fondovi.

Bez potpisa

Neposredan razlog podnošenja tužbe za mobing je to što Živku Ćurčiću i Petru Mitroviću „i pored sveukupno ispoštovane procedure prijave projekta“ nije data saglasnost (potpis) za učešće na konkursu nacionalnog programa IDEJE koji je raspisao Fond za nauku Republike Srbije. „Ovaj program je namenjen naučnicima i istraživačima koji su zaposleni u akreditovanim NIO. Program podržava osnovna i primenjena istraživanja u svim naučnim oblastima, od opšteg je interesa za Republiku Srbiju i planira se, priprema i realizuje u skladu sa Zakonom o nauci i istraživanjima i Zakonom o Fondu za nauku Republike Srbije“, navodi se u tužbi zbog mobinga. Ćurčić se sa ovakvim stavom Instituta suočio i prošle godine, kada mu je takođe uskraćivanjem potpisa, onemogućeno da rukovodi i učestvuje u programu PROMIS (koji je takođe finansirao Fond za nauku).