Diskreciona potrošnja često politički motivisana

Vlada, koja ima pravo da iz tekućih rezervi koristi novac za namene koje ili nisu uopšte ili nisu u dovoljnoj meri predviđene budžetom, donosila je od početka godine odluke da Srpskoj pravoslavnoj crkvi za izgradnju crkava u Beranama i Mostaru dodeli oko milion evra, da film Rejfa Fajnsa dobije 62 miliona dinara, da grad Zaječar nakon što je gradonačelnik Boško Ničić pristupio Srpskoj naprednoj stranci bude dotiran za 380 miliona dinara (što je najveći iznos dodeljen nekoj lokalnoj samoupravi), da se za svečanost otvaranja MSU izdvoji 30 miliona dinara, da se Republika Srpska pomogne sa pet i po miliona evra….

I dok su neke od ovih odluka privlačile pažnju javnosti, poput pomoći Republici Srpskoj ili filmu holivudskog glumca, te su i dobile obrazloženja (primera radi donaciju RS predsednik Aleksandar Vučić obrazložio je željom da se pomogne srpskom narodu „zapadno od Drine“), druge su prolazile ispod radara. Za Zlatka Minića iz Transparentnosti Srbije upravo je nepružanje jasnog i suvislog razloga zašto je nekome dodeljen novac osnovni problem prilikom raspodele budžetskih rezervi.

– Nije problem da se u nešto ulaže bez ekonomskog interesa, ali ostaje pitanje obrazloženja. Ako na primer Vlada već odvaja novac za crkve i verske zajednice kroz budžet, zašto je potrebno koristiti i budžetske rezerve, šta je to toliko hitno i bitno. Vlada može da raspolaže određenim sredstvima, ali javnost ima pravo da zna kako se troše pare, na šta i zašto – ističe Minić. Kako dodaje, moguće je da su neka od ulaganja ekonomski pametna, i da će se recimo novac uložen u Fajnsov film višestruko vratiti, ali da javnost nije dobila dokaze za to.

Sagovornik Danasa takođe naglašava da je godinama unazad raspodela novca iz rezervi bila i politički motivisana, poput pomoći od pet i po miliona evra Republici Srpskoj, ali i donacijama lokalnim samoupravama.

– Ranije, dok je bila malo šarenija vlast po Srbiji, videlo se koliko novca dobijaju gradovi koji imaju identičnu vladajuću garnituru onoj na državnom nivou. A posebno je bilo zanimljivo da je novac davan opštinama gde su na vlasti bile stranke koje su važne za očuvanje vladajuće koalicije, poput Jagodine. Pri tome lokalne samouprave se hvale kako im mnogo dobro ide, ne sprovode politiku štednje, a onda se ispostavi da Vlada i svi građani Srbije finansiraju tu lokalnu samoupravu, njenu socijalnu, sportsku, kulturnu politiku – zaključuje Minić.

Savić: Ništa nije sporno

Profesor ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da ne postoji ništa sporno u raspodeli novca iz budžetskih rezervi. „Vlada koristi novac iz budžetskih rezervi razmišljajući da li je finansiranje nečega u skladu sa opštim interesom Srbije. Verovatno, ako govorimo o crkvama da postoji opšti interes da se izdvoji novac. Budžetska rezerva nije unapred opredeljena da treba za nešto da se iskoristi, već služi da priskoči u pomoć tamo gde je potrebno. Mislim da postoje druge stvari u radu Vlade prema kojima je moguće kritički se odnositi, a to nije ova“, kaže profesor Savić.