Foto: Vladimir NikolićPoslovanje Srbije sa Kinom štetno je u svakom smislu – ekonomskom, političkom i ekološkom, ocenili su stručnjaci koji su u protekla dva meseca bili učesnici serije tribina u Zrenjaninu, u organizaciji udruženja Građanski preokret.
„Iako predstavnici vlasti uporno govore o kineskim investicijama u Srbiji, njih je zapravo samo tri, Ziđin majning u Boru, HBIS grupa u Smederevu i Linglong u Zrenjaninu, ostalo su krediti za infrastrukturne projekte koje će otplaćivati generacije“, upozorio je glavni urednik NIN-a, ekonomista Milan Ćulibrk.
Infrastrukturne projekte finansirane iz kineskih zajmova karakterišu netransparentnost, izostanak tendera, zatim angažovanje kineskih firmi i radnika. Ne kontrolišu se troškovi niti uticaj na životnu sredinu, složio se sa Ćulibrkom i Ognjen Radonjić, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Konstatovao je da neće biti koristi ni od tri pomenute investicije.
„Kod kineskih ulaganja nema domaćih dobavljača niti naprednih tehnologija. Ovde stiže prljava i zaostala tehnologija. Nema ni integracije u inostrano tržište, oni nas koriste da bi imali bescarinski pristup Evropi. Dakle, taktika naše države jeste „trka ka dnu“. Svodi se na povećanje zaposlenosti, pretežno manuelne, na nisku tehnološku intenzivnost i ekološku devastaciju“, istakao je Radonjić.
Milan Ćulibrk ne dovodi u pitanje potrebu saradnje sa Kinom, ali ističe da je problem u tome što naša država pristaje na sve uslove koje nam partnerstvo sa ovom zemljom nameće. Njegovo pitanje je kako smo od najavljene fabrike čipova došli do čelika, bakra i guma.
Da je apsurdno to što je prljavoj tehnologiji u vidu fabrike gume Linglong dodeljena najplodnija banatska zemlja, ocenila je profesorka Biološkog fakulteta dr Biljana Stojković.
„Takva „politika“ industrijalizacije znači da nećemo ostati samo bez poljoprivrede, reka i šuma, nego da će i život u gradu postati nepodnošljiv zbog zagađenja“, navela je ona.
„Ovo se već dešava u severoistočnoj Srbiji, gde posluje Ziđin: priroda je potpuno devastirana, a predeo izgleda kao marsovska površina“, kazala je profesorka Biološkog fakulteta dr Ljiljana Tomović. Ona je upozorila da je vraćanje životne sredine u prvobitno stanje, nakon rada takve industrije, gotovo nemoguće. Kompanije poput Ziđina i HBIS grupe posluju u Srbiji samo zato što nema nezavisnog i kompetentnog nadzora njihovog rada, istakle su profesorke.
„Razlog tome jeste što se naša država okrenula protiv svojih građana, stajući na stranu kompanija. Pored toga, autoritarni režimi jesu ono što povezuje ovdašnje lokalne diktatore i Kinu, svetsku silu u usponu. Međutim, taj odnos je neravnopravan: Srbija je pod kolonizacijom i ekonomskom okupacijom Kine“, zaključili su sociolozi i politikolozi na tribinama u Zrenjaninu.
„Naš državno-politički aparat je omogućio okupaciju. Na teritorijama kineskih postrojenja u Srbiji država je suspendovana, a propisi se ne primenjuju“, naveo je dr Nemanja Zvijer sa beogradskog Filozofskog fakulteta.
On je ocenio da povezivanje sa Kinom Srbiji donosi još rigidniji sistem, koji će dodatno suspendovati slobode građana na račun komercijalnih i političkih interesa.
„Kineska kultura poslovanja već se prenela u našu zemlju“, smatra dr Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo.
„Ugovori o radu ovdašnjih radnika angažovanih u kineskim kompanijama u Boru i Zrenjaninu imaju odredbe o praćenju ili prismotri od strane poslodavaca, što je krivično delo“, istakao je Reljanović.
Izvesno je da je deo ovdašnjeg stanovništva spreman da uđe u aranžmane eksploatacije koji donose ropski položaj, zabeležen kod vijetnamskih radnika u Linglongu, smatra sociolog dr Jovo Bakić.
„Uslovi u kojima su Vijetnamci živeli i radili ispunjavali su 30 od 50 indikatora trgovine ljudima, pri čemu je samo osam dovoljno za obeležje tog krivičnog dela“, objasnio je Mario Reljanović, konstatujući da se tužilaštvo i druge institucije o ovome ne oglašavaju.
Najskuplje nadnice u istoriji
Zrenjaninski SNS je svoje rezultate na nedavnim izborima komentarisao hvalisavim saopštenjem uz pominjanje samo jedne privatne kompanije, upravo Linglonga. Rukovodstvo te firme do sada je ostalo nemo na mnoga pitanja građana, stručnjaka i civilnih aktivista, ali zato je Zrenjaninu doniralo 150 sadnica. Biće to najskuplje plaćeno rastinje u istoriji grada i države, primetio je zrenjaninski politikolog Miroslav Samardžić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
