Izgradnja Istočnomediteranskog gasovoda Srbiji bi omogućila diverzifikaciju dobavljača gasa za svoje potrošače međutim zbog smanjene potražnje za „plavim energentom“ usled epidemije korona virusa i visoke cene izgradnje realno je očekivati da taj projekat bude završen tek za deceniju ili dve.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da je za našu zemlju bitna izgradnja gasne konekcije između Niša i Dimitrovgrada jer je to preduslov da Istočnomediteranski gasovod od Izraela dođe do naših krajeva.
Ona je dodala da Srbija želi da se dodatno snabdeva gasom preko terminala za tečni prirodni gas.
Stručna javnost smatra da bi za Srbiju snabdevanje gasom iz istočnog Mediterana bilo veoma korisno međutim još je uvek nepoznato na koje količine se može računati iz njegovih nalazišta i koliki bi bio kapacitet tog gasovoda.
Drugim rečima, postavlja se pitanje da li bi bilo dovoljno gasa, koji se transportuje njime, i za potrošače u Srbiji.
– Tehnički gledano Srbija bi mogla da se snabdeva gasom iz Istočnomediteranskog gasovoda. Reč je o projektu o kome se priča u poslednjih 15 pa i više godina međutim on još uvek nije započet. Reč je o gasovodu koji bi potrošače snabdevao gasom iz ležišta u istočnom Mediteranu, u vodama koje pripadaju Izraelu, Kipru a prava na njih polaže i Turska. Za Srbiju bi svakako bilo dobro da ima gas i iz tog pravca. Ono što je u ovom trenutku problem je to da sem ruskog gasa nema drugog kojim bi se mogli snabdevati potrošači u Evropi. Mogućnost eksploatacije gasa iz istočnog Mediterana u ovom toku je u fazi ispitivanja. Zbog korona virusa potražnja za gasom je manja nego što je bila pre pandemije pa je i to faktor koji utiče na planove o izgradnji. Taj gasovod neće postati operativan tako brzo i može da prođe decenija ili dve pre nego što on bude izgrađen – objašnjava za Danas Goran Radosavljević, ekspert za energetiku.
Naš sagovornik ističe da bi Srbija, kada je reč o snabdevanju tečnim prirodnim gasom, mogla da računa na onaj sa terminala koji bi trebalo da se izgradi u Grčkoj.
– Određene količine gasa bi mogle sa tog terminala da stižu do potrošača u našoj zemlji. One naravno ne bi bile u toj meri velike da bi mogle da zamene količine iz gasovoda kojima se u Srbiju doprema gas ali bi svakako bile značajne kao dopunski izvor – kaže Radosavljević.
Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije smatra da bi za Srbiju bilo veoma dobro da može da računa na gas iz Istočnomediteranskog gasovoda.
– Na taj način bi potrošači u našoj zemlji imali jeftiniji gas. Naime, Srbija bi u toj situaciji imala mogućnost da bira i kupuje gas koji bi imao nižu cenu jer bi ga nudilo više ponuđača. U praksi je pak veliko pitanje kako bi to funkcionisalo. Još uvek nije jasno ni koliko bi bilo raspoloživog gasa i koji bi bio kapacitet Istočno-mediteranskog gasovoda. A to su važna pitanja koja utiču na to da li bi bilo dovoljno gasa i za potrebe potrošača u Srbiji – navodi Vuletić.
On dodaje da su količine tečnog prirodnog gasa koji se doprema preko terminala na Krku suviše male i nisu predviđene za naše tržište.
Izgradnju Istočnomediteranskog gasovoda podržavaju Sjedinjene Američke Države a Evropska unija ga je proglasila projektom od opšteg interesa za stvaranje jedinstvenog gasnog tržišta na „Starom kontinentu“.
Dogovoren je i okvirni sporazum Izraela, Grčke i Kipra o izgradnji tog gasovoda.
Konačna odluka o toj investiciji trebalo bi da bude donesena do početka sledeće godine.
Projekat je vredan šest milijardi evra a procenjuje se da bi gas iz istočnog Mediterana mogao da zadovoljava između 10 do 15 odsto potreba potrošača gasa u Evropskoj uniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.