Po broju nelagalno izgrađenih objekata Novi Pazar se nalazi pri vrhu republičke lestvice. Bez urbanističke dokumentacije „nikla“ su gotovo sva periferna naselja, a toga nije lišen ni centar grada. Komisija za popis okončala je posao i utvrdila da je nelegalno izgrađeno 20.162 objekata.
Ali, da sve nije tako crno u to nas uveravaju u Gradskom odeljenju za urbanizam i izgradnju gde su nam potvrdili da se „većina objekata izgrađenih bez građevinske dozvole nalazi u postupku ozakonjenja“.
– Do sada je doneto 4.483 rešenja o rušenju 4.850 objekata, jer se neka odnose na rušenje glavnog i pomoćnog objekta. Ali, to ne znači da će ti objekti i biti srušeni, jer njihovi vlasnici imaju zakonsku mogućnost da ih legalizuju – objašnjava načelnik Gradskog odeljenja za inspekcijske poslove Mensur Bulić.
Vlasnicima objekata izgrađenih bez urbanističko-građevinske dokumentacije dostavljaju se dve vrste rešenja. Jedni dobijaju rešenja za objekte izgrađene pre stupanja na snagu Zakona o legalizaciji i ta rešenja se neće izvršavati dok se ne okonča pravosnažni postupak ozakonjenja. Drugu vrstu rešenja za rušenje objekta dobijaju oni koji su gradili posle usvajanja Zakona o ozakonjenju iz 2015. godine. Takvi objekti će morati da se ruše, jer po slovu zakona njihova legalizacija neće biti moguća. „Na spisku za rušenje našlo se stotinak građevina. Ti objekti su uvršteni u izrađeni plan za rušenje i oni će sigurno biti srušeni. Samo se čeka završetak tendera za izbor firme koja će obaviti taj posao“, naglašava Bulić.
Ali, upravo tu je nastao problem. Taj posao nema ko da uradi. Ma koliko apsurdno zvučalo, u gradu biznisa, za ovaj finansijski isplativ posao, nema zainteresovanih. Nema ih ne samo u Novom Pazaru, već ni u okruženju. Raspisivanje tendera za ovaj posao moglo bi da uđe u rubriku „verovali ili ne“. Za tri dana ističe, dvanaesti po redu, tender za izbor preduzeća koje će srušiti nelegalno izgrađene objekte. Obeshrabrujuće deluje činjenica da se na prethodnih jedanaest tendera niko nije javljao, pa ih je lokalna samouprava proglasila neuspešnim.
„Licitiranje“ sa cenom izvršenog posla počelo je od dva miliona dinara. Kako nije bilo zainteresovanih, gradska uprava je podigla vrednost radova na pet miliona. Od polovine marta 2016, do kraja aprila 2017. godine, raspisano je devet javnih nabavki vrednih pet miliona, ali zainteresovanih izvođača radova nije bilo. Ove godine bile su raspisane četiri javne nabavke, a na poslednje dve vrednost radova podignuta je na osam miliona dinara. I, opet, nije bilo zainteresovanih za taj posao. Rok za zatvaranje dvanaestog tendera, koji je raspisan 15. avgusta, ističe 14. septembra. I mada niko pouzdano ne može da kaže zbog čega su propali svi, do sada raspisani, tenderi spekuliše se da niko neće da rizikuje da dođe u sukob sa vlasnicima čiji su se objekti našli na spisku za rušenje.
Selektivna primena zakonaNezvanično se može čuti i to da se Zakona selektivno primenjuje i u tom kontekstu pominje se zgrada Fakulteta za islamske studije (FIS), u samom centru grada – bez ikakvih dozvola izgrađeno je oko 1.000 kvadratnih metara, a izgradnja i dalje traje. Investitor dogradnje je Islamska zajednica (IZ) u Srbiji, a kao glavni inicijator izgradnje označava se bivši muftija sandžački i narodni poslanik Muamer Zukorlić. Pred njegovom koalicijom na republičkom nivou sa SNS, čini se, padaju sve odluke o rušenju nelegalno dograđenog dela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
