(Diz)balans ekonomskih odnosa Srbije i Hrvatske

 Jer, ne sme se prenebregnuti činjenica da postoji velika neravnoteža u međusobnim stranim ulaganjima, o čemu svedoči podatak da su hrvatske investicije u Srbiji, realizovane u periodu od 1999. do 2013. godine, premašile 650 miliona evra, dok su u Hrvatskoj ostvarena samo tri ulaganja poreklom iz Srbije, ukupne vrednosti od oko 40 miliona evra. Ili još preciznije, u Srbiji sada posluje više od 200 hrvatskih ćerki-firmi i predstavništava (kao rezultat intenzivnijeg učešća hrvatskih preduzeća u privatizacionim procesima), a u Hrvatskoj je prisutno tek nešto više od deset srpskih firmi. U Srbiji je stvoren povoljan ambijent za strane ulagače, što se ne može reći za Hrvatsku. Neki od razloga zbog kojih srpske firme nisu spremne da u većoj meri ulažu u Hrvatskoj su: brojne necarinske barijere, neblagonaklonost prema robama i investicijama iz Srbije, diskriminacija srpskih preduzeća koja su iskazala spremnost da učestvuju u privatizaciji hrvatskih firmi… I podaci o ukupnoj robnoj razmeni, koja je u 2014. premašila milijardu dolara govore o toj, doduše manje izraženoj, neravnoteži – srpski izvoznici plasirali su na hrvatsko tržište robe u vrednosti od oko 459 miliona dolara, dok je na uvoz potrošeno 546 miliona dolara, tako da je deficit na srpskoj strani iznosio 87 miliona dolara. Još nepovoljnija situacija je u 2015. godini, kada je spoljno-trgovinska razmena Srbije i Hrvatske pala na 959 miliona dolara, pri čemu na izvoz iz Srbije otpada 443, a na uvoz iz Hrvatske 516 miliona dolara, što znači da je srpski trgovinski deficit povećan na 73 miliona dolara. Nepovoljna je i struktura srpskih roba – dominiraju sirovine i repromaterijal, kao i proizvodi nižih faza obrade a realne mogućnosti postoje za izvoz svežeg voća, mesa i mesnih prerađevina, vina i alkoholnih pića, zatim građevinskog materijala, proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i proizvoda farmaceutske i auto industrije.

Nesumnjivo je, dakle, da je neophodno raditi na ublažavanju debalansa u robnoj razmeni, koji nije samo posledica tržišnih mehanizama, nego i, još uvek prisutne, negativne percepcije naših proizvoda i uopšte nastupa srpskih preduzeća na hrvatskom tržištu. Neodlučnost srpskih firmi, skuplje kreditiranje i osiguranje izvoza, veća finansijska opterećenja stranih ulagača, više stope poreza na dobit, sve to čini da je prisustvo naših preduzeća i proizvoda na hrvatskom tržištu ispod realnih mogućnosti. Naime, Hrvatska je ocenjena kao neatraktivna za strane investicije zbog ekonomske nekonkurentnosti u odnosu na druge države u okruženju (npr. u poređenju sa Srbijom). Na listi nestimulativnih parametara za ulaganja su i PDV od 25 odsto, zatim osnovna stopa poreza na dobit od 20 odsto, visoka izdvajanja na cenu rada i iz rada (prosečna neto plata iznosi 750 evra), veliko opterećenje parafiskalnim davanjima… Tu je i niz adminstrativnih prepreka, poput nesređenih zemljišnih knjiga, komplikovane zakonske regulative, prevelikog broja dozvola i saglasnosti, sporog rešavanja predmeta… Za ulagače iz Srbije nije postojala ni povoljna atmosfera u hrvatskoj javnosti, tako da deo potencijalnih investicija nije ostvaren iz tih razloga. Do sada je registrovano nekoliko neuspešnih pokušaja privatizacija hrvatskih firmi.

Uprkos tome, zajednička je ocena da za unapređenje ekonomske saradnje ima prostora. Utoliko pre što tehnološka povezanost iz perioda bivše zajedničke države, može da predstavlja dobru osnovu za pokretanje i obnavljanje viših oblika privredne i poslovno-tehničke saradnje, poput zajedničkih ulaganja i kooperacija, između preduzeća iz Srbije i Hrvatske. Unapređenje privredne saradnje realno je u oblasti prehrambene industrije, energetike, turizma, informacionih tehnologija, građevinarstva, metaloprerađivačke industrije. Ne treba zanemariti ni mogućnosti saradnje na trećim tržištima, posebno u oblasti građevinarstva. Iz naše perspektive posebno je zanimljivo unapređenje saradnje u oblasti turizma, imajući u vidu reputaciju Hrvatske kao veoma atraktivne turističke destinacije. Srbija i Hrvatska imaju mnogo zajedničkih resursa za čiju je valorizaciju neophodna regionalna i prekogranična saradnja, odnosno nacionalni i regionalni projekti za definisanje, kreiranje i promociju (novih) zajedničkih turističkih proizvoda, koji će biti konkurentni na međunarodnom turističkom tržištu. S obzirom da je težnja Srbije da se na međunarodnom turističkom tržištu pojavi zajedno sa susedima, a i u kontekstu bržeg približavanja Evropskoj uniji, od velike pomoći našoj zemlji bila bi pozitivna iskustva Hrvatske u pogledu dobijanja sredstava iz evropskih fondova, koja su važna za dalje aktivnosti.

Za uravnoteženje ekonomskih odnosa veoma je važno obezbediti prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj. To se, očigledno, ne može ostvariti na nivou pojedinačnih pokušaja, već na visokom državnom nivou. S druge strane, ukoliko bi se striktno primenjivao princip reciprociteta, koji neki zagovaraju, to bi izbalansiralo ekonomske odnose, ali na nižem nivou, što bi zaštitilo naše kompanije. Zato nama nije cilj da sužavamo međusobnu privrednu saradnju, već da je, uz obostrane napore, povećamo. Srpska Vlada ne bi trebalo da uvodi bilo kakve barijere za ulaganja u Srbiju, ali mora iste uslove da izbori i za domaće biznismene, koji žele da prošire posao i na Hrvatsku. Srbija je od 2002. do 2015. godine u robnoj razmeni sa HrvatskomEkonomske odnose Srbije i Hrvatske (od 2000. godine) karakteriše, uglavnom, pozitivan trend. Na ova kretanja uticalo je intenziviranje političkog i ekonomskog dijaloga i institucionalno regulisanje međusobnih odnosa, koje je i dalje neophodno unapređivati rešavanjem otvorenih, pre svega imovinsko-pravnih, pitanja, kao i stvaranjem uslova za plasman kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj. izgubila milijardu evra, tvrde predstavnici pojedinih političkih partija u Srbiji, i dodaju da „zbog zaokupljenosti političkim napetostima i stalnim provokacijama iz Zagreba, malo ko obraća pažnju na zbivanja u ekonomskoj sferi“. A prostor za unapređenje bilateralne robne razmene je veliki. podsetiću da je u bivšoj SFRJ razmena između dve republike premašivala pet milijardi dolara. Činjenica da obe države spadaju u vodeće ekonomije ovog Regiona, ukazuje da bi bolje korišćenje potencijalnih mogućnosti znatno unapredio međusobne trgovinske veze. U uslovima ekonomske krize, zemlje Regiona za Srbiju treba da dobiju sve više na značaju, pa je unapređenje privredne saradnje sa njima od prioritetne važnosti. Rešavanje nabrojanih problema treba da bude stalni zadatak nadležnih državnih institucija i Srbije i Hrvatske, kao i privrednih komora dve zemlje.

Autor je nekadašnji pomoćnik saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i kopredsednik Mešovitog međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju SRJ – Hrvatska

 

Pretpostavke za unapređenje ekonomsko-trgovinskih odnosa između Srbije i Hrvatske
0 Rešavanje nerešenih imovinsko-pravnih pitanja
0 Stvaranje uslova za plasman kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj
0 Regionalna saradnja (Savet za regionalnu saradnju, saradnja u Dunavskoj i Savskoj komisiji, Jadranski evroregion, Jadransko-jonska inicijativa)
0 Ugovorno regulisanje preostalih važnih oblasti saradnje, poput standardizacije, ili saobraćaja
0 Uspostavljanje saradnje u okviru regionalnih inicijativa (izgradnja naftovoda Konstanca – Pančevo – Omišalj – Trst)
0 Brže otklanjanje necarinskih i drugih prepreka u međusobnoj trgovini…