Zašto Vlada Srbije poljoprivrednike neće da oslobodi akcize na dizel?

Predstavnici četiri poljoprivredna udruženja otišli su na pregovore sa premijerkom u Vladu Srbije, gde im je obećano delimično ispunjenje zahteva.

Kako za Danas kaže poljoprivrednik Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrede, ovo je bio sastanak sa ciljem da se spuste tenzije i udalji od retorike da su protesti politizovani.

Naš sagovornik ističe da konkretni dogovori i odluke tek slede, na sledećem sastanku koji će u nedelju biti održan u Kisaču, gde će na pregovore doći premijerka i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.

Govoreći o epilogu prvog sastanka, Slankamenac kaže da su nadležni, osvrćući se na zahteve poljoprivrednika, najavili rad na uređenju robne berze, odnosno, na uvođenju terminske prodaje.

„Uviđeno je da postoji mogućnost terminske prodaje, i na tome će se raditi. Sadašnja Produktna berza u Novom Sadu ne obavlja tu vrstu postupaka koji su potrebni za stvaranje terminske robne prodaje. Za pomenuto je potrebna izmena zakona, ali zbog izbora – trenutno nije moguće. U međuvremenu, do tada bi taj posao mogla da obavlja Beogradska berza. Takođe, dogovoreno je da će u nedelju biti sastanak u Kisaču, i novinari će moći da budu prisutni“, kaže Slankamenac.
Kada je reč o zahtevu od 35.000 dinara po hektaru, poljoprivrednici su od vlade dobili ponudu da 18.000 dinara primaju direktno, a ostalih 17.000 dinara kroz račune za seme, đubrivo, hemiju i druge potrepštine vezane za obradivost zemlje.

Ipak, nadležni nisu dali naznake da će u narednom periodu poljoprivrednici biti oslobođeni akcize na dizel gorivo, na svim pumpama, što je, između ostalog, bio i jedan od glavnih zahteva protesta. Naime, predloženo im je da oni koji imaju agrokartice NIS-a mogu da kupuju dizel za 179 dinara uz refakciju od 50 dinara, a oni, kojima je ova pumpa daleko, gorivo plaćaju po redovnoj ceni i takođe dobiju refundaciju od 50 dinara

Dizel bez akcize – preveliki trošak za budžet

Zbog čega Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede za većinu zahteva predlažu rešenje „na pola puta“, osim za oslobađanje poljoprivrednika akiza na gorivo, za Danas pojašnjava počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković, koji kaže da su u pozadini takve odluke, dva razloga. Prvi je, kako ističe, to što su akcize siguran priliv u budžet, te stoga, država nije spremna da ih se odrekne.

„To bi bio suviše veliki trošak za budžet, jer je neizvesno koliko bi poljoprivrednicima bilo potrebno dizela. Zato teži da joj taj prihod ostane priličan, jer su kod nas akcize znatno veće nego u velikom broju zemalja. Naime, u Srbiji dizel ne bi ni bio mnogo skuplji u odnosu na zemlje okruženja, da nemamo visoke poreske obaveze. Neoslobađanje poljoprivrednika od istih potencijalno može biti strah od pada budžetskog prihoda. Računa se da će uvek da dođe toliko para, jer je prihod od derivata uvek izvestan. Ljudi ne mogu da prestanu da voze, poljoprivrednici i cela privreda ne mogu da ne koriste dizel“, pojašnjava Atanacković.

Naš sagovornik dodaje da je drugi razlog to što nije lako odrediti koje količine dizela, koje poljoprivrednik treba da potroši, jesu realne.

„Ranije se dešavalo da poljoprivrednici, koji ne obrađuju zemlju, na osnovu hektara dobiju značajne količine dizela, pa su ga prodavali. Teško je napraviti evidenciju kome zaista treba dati plavi dizel i u kojoj količini“, dodaje Atanacković.

S druge strane, osvrćući se na dugoročan zahtev koji se tiče robne berze, agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da mu je drago što poljoprivrednici sada, osim novčanih zahteva, žele da se radi i na sistemskim rešenjima, koja bi doprinela boljoj organizaciji i statusu poljoprivrede.

„Ranije su protestima uglavnom tražili jednokratne mere, ili povećanje cena, intervenciju države da otkupi proizvode, što je već viđen scenario. Sve to je dokaz da imamo neuređeno tržište, između ostalog, i berzansko, koje je zakonski i institucijalno nedorečeno i nedefinisano. Zakon o robnim berzama trenutno ne prepoznaje terminske hartije od vrednosti, što je jedan od zahteva poljoprivrednika. Ipak, naši paori nisu do kraja edukovani o tome šta znače terminski ugovori poput „fjučersa“. To znači da u ovom trenutku nemamo zakonski osnov da na robnim tržištima uređujemo terminsko tržište, što znači da je potrebno doneti izmene i dopune postojećeg Zakona o robnim berzama, ili doneti novi zakon. Ipak, to je sada nemoguće, jer je Skupština raspuštena“, pojašnjava naš sagovornik.

Galetin dodaje da drugi problem predstavlja činjenica da domaći poljoprivrednici često koriste podatke sa inostranih berzi, što ne predstavlja robu u fizičkom smislu, već „fjučurs“ ugovori, sa terminima dospeća u nekom narednom periodu.

„Ono što stoji u izveštaju stranih berzi je tržišno očekivanje za period u naredna tri meseca, te stoga cene nisu uporedive sa trenutnim kod nas“, napominje ovaj agroanalitičar.

Naposletku, Vlada Srbije je na sastanku iznela zahtev da poljoprivrednici prestanu sa protestima, na šta su paori delimično pristali.

„Vlada je insistirala da se sklonimo sa ulica, rekli smo da ćemo relaksirati blokade. Ipak, ostajemo na putevima dok ne vidimo konačna rešenja“, kaže Slankamenac.

Podsećamo, Predlogom budžeta za narednu godinu predviđena su izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 105 milijardi dinara, plus dodatnih 14 milijardi dinara koji će se vratiti poljoprivrednicima kroz refakciju akciza za gorivo u iznosu od 50 dinara po litru.

Takođe, duplirana su davanja po hektaru, sa 9.000 na 18.000 dinara, povećane su premije za mleko sa 15 na 19 dinara po litru, subvencije za koze, jarčeve, ovce i ovnove sa 7.000 na 10.000 dinara, kao i subvencija po košnici sa 800 na 1000 dinara.

Povećane su i subvencije za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 25.000 na 40.000, krmače sa 15.000 na 18.000, kokoške lakog tipa sa 100 na 140 dinara i kokoške teškog tipa sa 60 na 100 dinara.