Dizel u Srbiji poskupeo zbog svetskih berzi

Kalkulacije oko tih cena umnožile su se nakon što je država odlučila da zameni tržište i preuzela na sebe određivanje maksimalnih cena benzina i dizela na benzinskim pumpama.

– Država ne propisuje cenu, već na osnovu uredbe i pravilnika određuje maksimalnu veleprodajnu cenu. Naime, pravilnikom se određuje maksimalna veleprodajna cena koja se nigde ne objavljuje, ali se na osnovu nje, u skladu sa uredbom, utvrđuje maksimalna maloprodajna. Sve se radi na osnovu berzanskih kotacija, postoji formula u koju se unesu berzanske pozicije benzina i dizela u poslednjih pet dana. Kod benzina se prošle nedelje ništa nije menjalo pa je cena ostala ista, ali kotacije dizela su se povećale i to se odrazilo na ulazne parametre iz kojih se formira maksimalna cena. Dakle, reč je o uticaju berze a ne o stavu nekoga u Srbiji – kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Objašnjava da se tržišta dizela i benzina razlikuju i po tražnji i po drugim elementima.

– U Srbiji, se, na primer, troši tri puta više dizela nego benzina i tečnog naftnog gasa zajedno, slično je i u drugim zemljama. Na dizel radi ceo agrar, putna privreda, transport roba, putnika, pa i automobili su dominantno na dizel. Zato je potražnja veća, pa je na globalnom nivou došlo do rasta njegove cene što se odrazilo na formulu kojom se obračunava maksimalan iznos za taj derivat u maloprodaji – kaže Mićović.

Objašnjava da ni preko sirove nafte koju imamo iz domaće proizvodnje niti one koje uvozimo, nije moguće “uravnotežiti” cenu. Naime, 30 odsto dizela koji se prodaje u Srbiji potiče iz uvoza, kao i 10 do 15 odsto benzina, dok se ostalo plasira iz rafinerije u Pančevu. Ali, rafinerija koristi oko 800.000 tona sirove nafte iz domaćih izvora, ostalo do godišnje prerade od 3,5 miliona tona, potiče iz uvoza gde se cene takođe određuju na berzama.

– Živimo u vreme kada umesto tržišta država upravlja cenama. Ona s jedne strane određuje dažbine, akcize, naknade, PDV, a sada je preuzela i drugi deo koji se formirao tržišno, zavisio je od ponude i tražnje, troškova naftnih kompanija. To što su oba dela sada u rukama države je privremena mera kojom će se postići neki efekti za društvo i to je prihvatljivo. Ali, mi već drugi mesec radimo u takvim okolnostima i trebalo bi da se što pre izađe iz administriranja kako bi se očuvala snabdevenost tržišta – ističe naš sagovornik.

Dodaje da bi povlačenje države iz procesa formiranja cena doprinelo da one budu realne, jer sada uvoz naftnih derivata košta više nego što po maksimalnoj ceni može da se prodaje.

– Kompanije tako idu u minus a moraju da snabdevaju svoje potrošače, niko neće ostaviti pumpe bez goriva. I to je prihvatljivo u nekom periodu, ali ako potraje, svi ti uvoznici će u narednom periodu moći da kupuju manje, što će ugroziti snabdevanje. Dakle, ako se smanje cene inputa, to će oboriti i cene na pumpama – kaže Mićović.

Ističe da država može i da smanji neki deo svojih prihoda od prometa derivatima, već je to učinila odričući se dela akciza, po 12 dinara na benzin i dizel, pa je udeo fiskalnih zahvatanja pao na 43 odsto. Ali, to će umanjiti budžetske prihode pa će zbog namere da se društvu ponudi niža cena goriva, neko drugi ostati bez sredstava iz državne kase.

Praktično, jedina situacija u kojoj će država da snosi rizik cenovnih kolebanja na svetskom tržištu je cena dizela za poljoprivrednike zbog prolećnih radova. Cene su u aranžmanu sa NIS-om, na pumpama te kompanije ograničene na 179 dinara za litar uz mogućnost da se gorivo toči i u kanistere do 60 litara.

U okruženju skuplje gorivo

Preračunato u evre, cena dizela prošle nedelje u Srbiji iznosila je oko 1,59 dok je u okruženju bila i viša. Na primer, u Hrvatskoj je bio 1,97 evra, u Crnoj Gori 1,74, u Grčkoj 1,9 a u Austriji čak dva evra za litar, u Finskoj 2,2 evra. Najbliže našoj bila je Rumunija sa 1,6 evra a u Makedoniji se cene utvrđuju svakodnevno, zavisno od kretanja na berzama.