Đaković: Izvoznicima odobrene tromesečne kvote za izvoz pšenice i kukuruza

Naime, početkom rata u Ukrajini Vlada Srbije je najpre zabranila izvoz pšenice i kukuruza, a kasnije uvela kvote – tako da je na mesečnom nivou bio moguć izvoz 150.000 tona kukuruza i 220.000 tona pšenice.

Izvoznici su se poslednjih dana žalili da su silosi prepuni i da će u novu tržišnu godinu ući sa rekordnim zalihama. Zbog toga su tražili da im država naredna tri meseca odobri spojene kvote jer bi im to značilo logistički.

To sada znači da će u narednom periodu privrednici moći da izvezu tri puta po 150.000 tona u slučaju kukuruza ili tri puta po 220.000 tona koliko je mesečna kvota za izvoz pšenice.

Vlada je osim toga, kako kaže za Danas savetnik ministra poljoprivrede Goran Đaković, donela i Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima brašna i za te namene opredelila 160 miliona dinara.

Podrška se odnosi na mlinare koji su isporučivali brašno u pakovanjima do pet kilograma tipa „T-400 glatko“ i „T -500“.

Na taj način biće, kako kaže, održan dosadašnji obim proizvodnje brašna i sprečen potencijalni poremećaj na tržištu koji bi mogao da dovede do nestašice.

“Na predlog udruženja žitara ministar poljoprivrede Branislav Nedimović odobrio je da izvozne kvote umesto mesečnih budu tromesečne”, kaže Đaković.

Predlog dela poljoprivrednika da država otkupi 200.000 tona pšenice za robne rezerve po ceni od 50 dinara za kilogram Đaković ocenjuje kao nerealan, jer je trenutna cena od 38 do 40 dinara povoljna.

Cena, napominje Đaković, nije problematična, a treba sačekati i žetvu da bi se videlo kakva će biti.

Goran Đaković podseća da je pšenica u Srbiji zasejana na 632.000 hektara, što je za 32.000 više nego godinu pre, kada su prinosi bili oko 3,5 miliona tona. Ove godine se očekuje pet tona po hektaru ili 3,2 miliona tona, kaže Đković, i poručuje da ćemo imati dovoljno hrane, pre svega brašna.

Procene stručnjaka su da će ovogodišnji rod pšenice biti od 2,7 do tri miliona tona.