Đedović Handanović: Jadarit kojim raspolažemo je nešto čime Srbija može da ide putem samoodrživosti

„Srbija ima jedinstvenu priliku ne samo da bude izvoznik već gotovih proizvoda, ne samo baterije, nego i prozvodnja električnih vozila. Imamo priliku da iskoristimo mineralne sirovine. Ako čitava Evropa ide u pravcu veće samoodrživosti, ne vidim razlog da Srbija to ne čini ako raspolaže mineralima kao što je jadarit“, rekla je ona na konferenciji „Serbia goes green“ posvećenoj očuvanju životne sredine i prirode.

Đedović Handanović je istakla da se povodom tog projekta očekuje velika, transparenta javna diskusija sa akcentom na zaštitu životne sredine i pronalaženje najboljih rešenja.

Ona je ukazala da je naš prioritet da imamo energetski sistem koji je siguran stabilan i održiv, sa što većim obnovljivim izvorima energije i što manjim uticajem na životnu sredinu, kao ida je važno balansiranje, odnosno da u zelenoj tranziciji sačuvamo i bezbednost i sigurnost energetskog sistema.

„Havarija koja pogodila energetski sistem u zemljama u regionu prošle nedelje je znak da moramo da radimo zajedno, jer i jesmo povezani i regionalno ali i sa sistemom EU“, rekla je Đedović Handanović.

Poručila je da svi zajedno moramo da sagledamo i jačamo interkonekcije.

„Imamo razloga da budemo zadovoljni jer smo zadržali bezbednost u tom trenutku, međutim ono što treba da se zapitamo je šta treba da radimo da budemo još snažniji i sugurniji. Na pravom smo putu s obzirom na ulaganja u našu prenosnu i distributivnu mrežu“, poručila je ministarka.

Ona je navela veliki značaj sprovođenja regionalnih projekata uz donacije EU.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre rekao je da je imperativ naše generacije „pomirenje sa planetom i prirodom“.

„Imamo preveliko zagađenje, eksploataciju bogatstava, uništavanje šuma i to su sve znakovi da je naša veza sa planetom pokvarena“, rekao je Žiofre.

Naglasio je da je EU u potunosti posvećena ovom generacijskom poduhvatu i da su postavljeni ambiciozni ciljeve kako za države članice, tako i one druge.

„Želimo da postanemo neutralni kontinent do 2050. godine, sličan nivo želimo i na svetskom nivou. Srbija je deo toga. Sa vlastima u Srbiji i civilnim društvom treba da preduzmemo neke aktivnosti, a možemo da se utešimo nekim ispitivanjem javnog mnjenja koja kažu da već 94 odsto građana Srbije podržava tranzciju“, dodao je Žiofre.

On je naglasio da je želja EU da Srbija postane partner u ovom izazovu i stalo nam je do budućnosti građana Srbije.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilda Mort rekla je da postoji trostruka kriza – promena klime, očuvanje biodiverziteta i zagađenje.

„U Srbiji posebno zagađenje vazduha, a tu su i poplave, nepogode i toplotni talasi. Srbija napreduje u zaštiti životne sredine i u procesu dekarbonizacije, ali moraju se predvideti i buduće potrebe“, rekla je Mort.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović rekao je da je u periodu od prethodne konferencije prošle godine do danas napravljen korektan pomak kada je reč o zelenoj tranziciji u Srbiji, ali da postoji pretnja jer „ima previše galame, a malo aktivnih rešenja“.

Ono što bih mogao da kredibilno kažem o zelenoj tranziciji je to da je napravljen korektan pomak, a da istovremeno postoji pretnja da uz zelenu tranziciju ide previše galame, a premalo aktivnih rešenja, naglasio je Mitrović.