Đedović Handanović: Videli smo plan za kopanje litijuma u Nemačkoj, sličan je Jadru

„Prisustvovali smo juče prezentaciji plana iskopavanja litijuma u okviru projekta „Zinvald litijum“ u Frajbergu, razgovarali sa dekanom rudarskog fakulteta koji je i ranije posećivao našu zemlju i imali priliku da čujemo njihove stručnjake i planove o otvaranju litijumskog rudnika. Uvideli smo da nismo toliko daleko u pogledu zakona i propisa i razgovarali kako možemo da naučimo od njih i da se naši stručnjaci usavršavaju u Frajburgu i da razmenjujemo znanja“, rekla je on.

Dodala je da postoji sličnost između tog nemačkog rudnika i projekta „Jadar“, kojim je predviđeno otvaranje rudnika litijuma i okolini Loznice, u pogledu dubine iskopavanja i čvrstine stena, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Đedović Handanović je rekla da su mnogi govorili da Evropa, kao i Nemačka, ne planiraju da eksploatišu rude metala, a da su tokom posete imali priliku da vide da je Nemačka odlučna u razvijanju litijumskih projekata.

„Morate da razvijate nove tehnologije i idete u tehnološki napredak. To su nekada bila fosilna goriva, a danas su kritične mineralne sirovine kao što su litijum, bakar, cink i druge. Na nama je da najbolje iskoristimo prirodna bogatstva kojima raspolažemo, da to bude održivo, po najvišim standardima, jer svi živimo u ovoj zemlji kao i naša deca“, kazala je ona.

Istakla je da je u srpskoj delegaciji u Frajburgu bio i Petar Filipović iz Gornjih Nedeljica, koji nije naklonjen projektu „Jadar“.

„Videli smo da postoje naseljena mesta u okolini rudnika, da se razgovara sa lokalnim stanovništvom, da se u blizini ljudi bave poljoprivredom, da postoje vetroparkovi, solarne elektrane i da su svi svesni neophodnosti zelene tranzicije i kritičnih minerala. Postoji aktivan dijalog onih koji tamo žive, a i mi ga vodimo sa onima koji žele da čuju kako nešto može da se uradi, a ne apriori da budu protiv projekta“, rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da posle više od 35 godina Elektroprivreda Srbije (EPS) dobija nove proizvodne kapacitete i da su u toku istorijske promene u energetskom sektoru.

„U petak EPS preuzima termoblok B3 u Кostolcu od kineskog izvođača koji predstavlja novi izvor bazne energije što će biti važan događaj u istoriji naše elektroprivrede. Moramo što brže da dolazimo do novih proizvodnih kapaciteta zbog podizanja energetske bezbednosti, uključujući i novu vetroelektranu u Кostolcu koja će biti puštena u rad sredinom naredne godine, iz koje će zelenu energiju dobijati više od 30.000 domaćinstava“, kazala je ministarka.

Navela je da EPS završava i izgradnju prve solarne elektrane manjeg kapaciteta i da započinje izgradnja solarnih elektrana na više lokacija od 1.000 megavata što je ogroman kapacitet koji će promeniti energetsku sliku Srbije.

„Sledeće godine planiramo početak izgradnje RHE Bistrica dok ćemo sledeće nedelje razgovarati sa delegacijom iz Azerbejdžana o planu razvoja projekta gasne elektrane“, rekla je Đedović Handanović i dodala da je počela sa radom prva regionalna berza električne energije sa Slovenijom i Mađarskom čime je napravljen važan korak u razvoju tržišta električne energije u ovom regionu.