Đedović Handanović: U poslednje dve godine više urađeno u sektoru energetike nego u deceniji pre

Ona je, uoči otvaranja Beogradskog energetskog foruma, na konferenciji za novinare predočila podatke da je od maja prošle godine do istog meseca ove Srbija uvezla 1,2 miliona megavat časova (MWH) manje nego u prethodnom periodu, a izvezla 500.000 više, kao i da je proizvodnja uglja u „Kolubari“ povećana za četiri odsto. Đedović je rekla da su završeni radovi na odsumpotavanju termoelektrane TENT A u Obrenovcu, čime je emisija sumpornog dioksida smanjena za 30 odsto, praškaste materije su „znatno redukovane“, a sad sledi završetak projekta odsumporavanja TENT B, čime će, sa onim što je urađeno u Kostolcu, 90 odsto zaštite životne sredine u toj oblasti biti urađeno u skladu sa evropskim standardima.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/vucic-na-mitingu-sns-u-lazarevcu-ne-prodajemo-eps-kupovacemo-druge-elektroprivrede-u-regionu/

Ove nedelje završavamo finalni paket restrukturiranja Elektroprivrede Srbije i očekujemo da počne da se primenjuje, ukazala je ona. Đedović je navela i da je, u okviru rekonstrukcije distributivne mreže, do sada ugrađeno 200.000 takozvanih pametnih brojila, a cilj je da ih do kraja leta bude ukupno 520.000. Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske (RS) Petar Đokić rekao je da je u poslednjih osam godina taj entitet Bosne i Hercegovine doneo sve potrebne propise u toj oblasti u skladu sa evropskim standardima i zahtevima. On je rekao da je plan da do 2030. godine ima novoinstalisanih 1.500 megavata struje iz obnovljivih izvora energije, na nekoliko mesta se grade veliki objekti, time bi RS tada imala više od 60 odsto energije iz tih izvora, a sada je toliko iz termoelektrana. Ministar energetike Crne Gore Saša Mujović je upozorio na potrebu koordinacije i međusobne saradnje resornih ministarstava tri države, jer „moramo pomoći prvo sami sebi, pa onda očekivati pomoć Evropske energetske zajednice“. Prema njegovom mišljenju, vlade tri države nisu sposobne same izvesti proces energetske tranzicije, ali neke stvari moraju da urade same, pa da očekuju pomoć evropskih partnera. Kao najveći problem energetske tranzicije u Crnoj Gori on je naveo, pored termoelektrane u Pljevljima, naviku da se domaćinstva pretežno greju na drva i ugalj, i trebaće dosta vremena i sredstava kako ubediti stanovništvo da prestane s tim i krenu na druge izvore, zbog čega je Vlada pokrenula program subvencija za energetsku efikasnost. To nije jednostavno, to košta, objasnio je Mujović.