Đedović: Još smo u energetskoj krizi ali se hvatamo u koštac sa reformama

Đedović je na svečanoj akademiji Saveza inženjera i tehničara Srbije, na kojoj je obeležen Dan rođenja Nikole Tesle i Nacionalni dan nauke u Srbiji, navela da je novi investicioni ciklus prilika za mlade inženjere iz Srbije da u svojoj zemlji rade na velikim projektima.

“Trenutak u kojem se Srbija nalazi je višestruko izazovan i važan i neka vrsta prekretnice za naš energetski sektor. Još smo u energetskoj krizi u kojoj činimo sve da obezbedimo dovoljno energenata, a istovremeno smo se uhvatili u koštac sa reformom energetskog sektora i javnih preduzeća, koja je odlagana godinama, pa i decenijama”, rekla je Đedović.

Ona je dodala da je sadašnji trenutak važan, jer se donose najvažnija strateška dokumenta kojima se postavlja temelj za energetiku koju ćemo imati u 2030, 2040. i 2050. godini.

Đedović je navela da će se u Integrisanom nacionalnom planu za energetiku i klimu ići ka tome da obnovljivi izvori energije postanu glavni domaći izvor električne energije sa udelom koji dostiže više od 40 odsto u proizvodnji električne energije u 2030. godine.

“Jedan od prioriteta je i povećanje energetske efikasnosti, gde su rezultati najbrže vidljivi i gde su aktivni učesnici građani, privreda i institucije. Planiramo mere kojima ćemo uticaj energetike na klimu postepeno smanjivati na putu ka karbonskoj neutralnosti, pa je tako cilj smanjenje emisija štetnih gasova do 2030. godine za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu”, navela je ona.

Investicioni prioriteti, izloženi u Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti i za period do 2028. godine, sa projekcijama do 2030. godine, obuhvataju, između ostalog, izgradnju RHE Bistrica, remonte i revitalizaciju hidroelektrane Đerdap 2, kao i razmatranje finansijske i tehničke isplativosti projekta RHE Đerdap 3.

Ona je rekla da su za distributivni sistem obezbeđene investicije veće od 300 miliona evra do 2030. godine, a da je cilj smanjenje gubitaka na ovoj mreži na osam odsto, sa sadašnjih 11- 13 odsto godišnje.

“Planirana je i gradnja novih gasnih interkonekcija, gde je započeta izrada projektno-tehničke dokumentacije za gasovod kojima ćemo se povezati sa Severnom Makedonijom”, navela je Đedović.

Dodala je da realizacija ciljeva i projekata zahteva ne samo ogromna finansijska sredstva, već i snažan oslonac u ljudima, i da veruje da ima dovoljno ljudi koji imaju znanje i motiv da doprinesu razvoju srpske energetike u izazovnim vremenima.

„Verujem da reforma energetskog sektora i javnih preduzeća koju smo počeli može da pomogne i da zadržimo talente i da motivišemo deo stručnjaka u inostranstvu da se vrate u Srbiju, ako znaju da se i u zemlji Nikole Tesle i Mihajla Pupina može raditi na sličan način kao razvijenim zemljama” rekla je Đedović.