Đedović: Nastojaćemo da poskupljenja bude što manje i u što manjoj meri

Od 1. marta biće skuplje grejanje u Beogradu. Saglasnost na odluku o poskupljenju od pet odsto juče je potpisao gradonačelnik Beograda.

Ministarka rudarstva i energetike rekla je za RTS da smo poskupljenje struje i gasa imali 1. januara ove godine.

„Nastojaćemo da poskupljenja bude što manje i u što manjoj meri“, istakla je Đedovićeva odgovarajući na pitanje hoće li biti i novih poskupljenja struje i gasa.

Ministarka ukazuje da je cena struje i gasa najniža u regionu.

„U maju 2021. godine cena struje na berzi u Mađarskoj je bila 60 evra, a godinu dana posle toga, u junu 2022. godine 372 evra po megavat-času, to je poskupljenje od 5,5 puta. Kada to stavite u perspektivu naših preduzeća koja treba da budu efikasnija, produktivnija, teško je nadomestiti te razlike“, rekla je ministarka energetike.

Bitno je da imamo stabilnu proizvodnju i energetski sistem što više nezavisniji, da bismo njime upravljali adekvatno, da budemo nezavisniji u potencijalnim povećanjima cene struje i gasa, napomenula je ona.

„Nastojaćemo kao Vlada Srbije i resorno ministarstvo da ona budu najmanja moguća jer hoćemo da privredu zaštitimo da bude konkurentna. Što se građana tiče, povećavamo broj energetski ugroženih kupaca koji mogu da ostvare taj status, novom uredbom pred kraj prošle godine povećali smo broj stanovnika koji mogu da ostvare taj status sa 61.000 na 191.000 i već se u januaru dosta ljudi prijavilo“, kaže Đedovićeva.

Saveti za štednju

Đedovićeva kaže da je sigurna da građani slušaju savete, moraju da „slušaju“ svoje račune i uštede koje mogu da ostvare.

Ako ste uštedeli 33 odsto potrošnje u odnosu na isti mesec prethodne godine, potrošač je ostvario uštedu od 1.172 dinara, navela je na primeru koliko se uštedi.

„Mislim da je bitno da podižemo svest da budemo racionalni zbog nas samih, zbog malih izdataka za račune, ali i da budemo racionalniji jer sve polazi od pojedinca, a onda i u društvu da se ponašamo odgovornije“, podvukla je ona.

Podižemo svest kroz račune, kampanje i kroz individualne primere, rekla je ministarka.

Rudnik „Soko“ – posle deset meseci proradio površinski kop

Ministarka Đedović obišla je rudnik uglja „Soko“ i podsetila da je otvaranje površinskog kopa dogovoreno u pregovorima koje su imali krajem prošle godine sa sindikatima i poslovodstvom JP PEU „Resavica“.

„Posetila sam rudnik Soko. Imamo tešku prethodnu godinu, ono što smo u pregovoru sa predstavnicima sindikata i rukovodstva rudnika Soko dogovorili prošle godine je da ih posetim, ali i ostale rudnike Resavice i da izađemo u susret zahtevu da se površinski kop osposobi za rad, jer može da uposli veći broj zaposlenih, dok razmatramo bezbednosne uslove podzemne eksploatacije. To je projekat koji je iniciran 2018. godine, ali nije realizovan. On će doprineti finansijskoj stabilnosti JP Resavica, za koje država izdvaja velike subvencije da mogu da posluju više i da imaju povećane prihode od površinske eksploatacije koja je bezbedna“, rekla je Đedovićeva.

Sud je rekao svoje. Đedovićeva kaže da što se tiče odluke suda ne može da komentariše, to su nezavisna tela.

„Znamo da jeste nesreća bila velika i da država neće zaboraviti rudare iz tog kraja i sve bezbednosne mere ćemo podizati da bismo sprečili takve nesreće ubuduće. To je bio moj cilj odlaska i da proverim šta su do sada uradili i šta planiraju da u budućnosti urade da bi se izbegle ovakve situacije, rudarski posao je težak i rizičan“, dodala je Đedovićeva.

Za senjski rudnik, koji ove godine obeležava 170 godina postojanja, Đedovićeva je rekla da je to muzejski kompleks, jer je oprema stara. U ovom rudniku nije bilo nesreća u poslednjih trideset godina.

Prema njenim rečima, moramo da ih održavamo, da planiramo tranziciju i finansijska sredstva za sve rudare.

O havariji u Kolubari

U kopu Kolubara došlo je do havarije kada je klizište zaustavilo rad jednog bagera.

Ministarka energetike kaže da je otišla u toku noći da vidi šta se dešava, a i da podrži radnike koji su radili neprekidno više od 10 sati.

„Nesreća je mogla da ima veće razmere, da se bager prevrnuo, još uvek se procenjuje šteta koja će pasti na teret EPS-a i države. Bitno je adekvatno upravljati rizicima – bitno je da niko nije povređen“, rekla je, dodajući da se čeka detaljni finansijski izveštaj o šteti izazvanoj havarijom.

„Proizvodnja uglja je, de fakto, u tom momentu bila na nižem nivou nego pre mesec dana“, rekla je ministarka.

„Posle havarije je bila još manja, to se nadomeštava, bitno je da imamo dovoljno uglja na deponijama da bismo mogli da obezbedimo nezavisnost sistema i kontinuiranu proizvodnju električne energije“, zaključila je Đedovićeva.

Rudno bogatstvo – kapital Srbije ili opasnost za životnu sredinu

Đedovićeva kaže da ta dva pitanja treba pomiriti na najbolji mogući način.

„Da jesu resurs jesu, da ne treba da se eksploatacija radi na uštrb životne sredine, tačno je, ali treba videti kako te dve stvari pomiriti u određenim situacijama“, rekla je ona.

Treba da vidimo kako da Srbija ima najviše koristi od mineralnih bogatstava da bi se podizao BDP, i da bi se otvarala nova radna mesta, navela je ministarka.

„Imamo sreće i tu sreću treba da iskoristimo na pravi način, da se stvari ne politizuju, jer pre svega, država će raditi u interesu svojih građana“, istakla je Đedović.