Đedović: Svi su odgovorni za energetsku tranziciju – javni sektor, industrija i građani

„U septembru očekujemo završetak javnog poziva za tržišne premije za novih 450 MW kapaciteta za proizvodnju energije iz sunca i vetra, a trogodišnjim planom predvideli smo 1.300 MW novih kapaciteta iz OIE“, rekla je Đedović na konferenciji „Serbia Goes Green“, a saopštilo Ministarstvo.

Dodala je da kroz subvencionisanje mera energetske efikasnosti u domaćinstvima i stimulisanje građana i malih preduzeća da postanu proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, Ministarstvo želi da podstakne što veći broj građana da postanu aktivni učesnici energetske tranzicije.

Ona je navela da Srbija kao zemlja koja teži članstvu u EU deli viziju Evrope kad je reč o tome kako vidi budućnost energetskog sektora, a pre svega teži njegovoj dekarbonizaciji.

„Srbija se opredelila za tranziciju ka čistoj energiji, ali taj put nije ni brz, ni jeftin, ni lak. Biće potrebno i vreme i novac i ozbiljna partnerstva i podrška kako bismo ostvarili dekarbonizaciju energetskog sektora“, rekla je Đedović.

Na resornom Ministarstvu je, kako je rekla, da nastavi da unapređuje regulatorni i investicioni okvir, kao što je uradilo sa Zakonom o korišćenju OIE, kao i sa izmenama i dopunama Zakona o energetici.

„Radićemo na tome da stimulišemo razvoj OIE, da imamo dijalog sa privredom o tome kako da prevaziđemo i predupredimo izazove u vezi sa Mehanizmom za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) koji dolazi iz EU, i da napravimo plan kako da postojeće termoelektrane budu ekološki održive, da nastave sa radom i da obezbeđuju energetsku sigurnost“, rekla je Đedović.

Ona je rekla da su investicioni prioriteti predstavljeni u Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030., a usvojila ih je Vlada Srbije.

„Taj plan obuhvata, između ostalog, izgradnju RHE Bistrica, remonte i revitalizaciju HE Đerdap 2, razmatranje finansijske i tehničke isplativosti projekta RHE Đerdap 3, izgradnju vetroparka Кostolac i izgradnju solarnih elektrana snage 1 GW“, rekla je Đedović.

Istakla je da su pojačane interkonekcije na prenosnoj mreži sa Rumunijom kroz Transbalkanski koridor, a u planu je i izgradnja Panonskog i Centralno-balkanskog koridora kojim će se Srbija povezati sa Bosnom i Hercegovinom i Bugarskom.

Navela je da su počela ulaganja u distributivnu mrežu, investiranjem 320 miliona evra, a da će se ići ka tome da se gubici smanje na prihvatljivih oko osam odsto.

Za subvencije za energetsku efikasnost obezbedjeno je, kako je rekla, 50 miliona evra, što je dvostruko više od sredstava koja su do sada bila opredeljena za subvencije i stimulaciju građana da štede energiju.