ĐELIĆ: Za Srbiju ukrajinsko tržište pristupačnije od ruskog

Godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), na kojoj delegaciju Srbije predvodi potpredsednik vlade Božidar Đelić, počela je juče u Kijevu. Srpska delegacije će tokom skupa sa predstavnicima EBRD razmotriti makroekonomska kretanja u Srbiji i status projekata koje finansira ta banka. Na Godišnjoj skupštini EBRD biće izabran novi predsednik umesto dosadašnjeg Žana Lemijera, razmotrena i usvojena dokumenta o radu te finansijske institucije i usvojen izveštaj Odbora direktora o budžetu za 2008. godinu. Planirano je održavanje tematskih diskusija o unapređenju poljoprivrede, privrede i infrastrukture. U okviru Programa promocije država najviši zvaničnici država jugoistočne i centralne Evrope i Zajednice Nezavisnih Država, predstaviće makroekonomsko okruženje, investicionu klimu i potencijale za ulaganje u tim državama. Tokom posete Kijevu, predstvanici Srbije će imati i bilateralne sastanke sa zvaničnicima Ukrajine. EBRD je od 2001. do sada uložila 1,3 milijarde evra u Srbiju i finansirala razvoj infrastrukture, finansijskog sektora i razvoj privatnih kompanija.
Vicepremijer Đelić je naveo da će se sastati sa potpredsednicima ukrajinske vlade Ivanom Vasjunikom i Grigorijem Nemirjom, kao i sa ministrom za privredu Bogdanom Danilišinom i ministrom za saobraćaj i veze Josifom Vinskim. „Srbija ima deficit u razmeni sa Ukrajinom od četvrt milijarde dolara, a sporazum o slobodnoj trgovini već duže vreme ide traljavo“, ocenio je on. Potpredsednik srpske vlade je kazao da je trgovinska razmena Srbije i Ukrajine dostigla pola milijarde dolara, ali je ocenio da je to malo ako se ima u vidu da je Ukrajina jedna od najdinamičnijih ekonomija i da ima 47 miliona stanovnika. „Za Srbiju je ukrajinsko tržište mnogo pristupačnije od ruskog“, kazao je i dodao da u Ukrajini već rade srpske kompanije Sintelon i MK grupa. Đelić je kazao da je razgovarao sa odlazećim predsednikom EBRD Žanom Lemijerom o ulaganjima te finansijske institucije koja su za šest godina dostigla 1,3 milijarde evra. „Do sada je EBRD najviše finansirala najvažnije projekte, uglavnom infrastrukturu, a sledeći korak Srbije je da ratifikuje garanciju o kreditu od 89 miliona evra za obilaznicu oko Beograda“, naveo je on. Đelić je kazao i da je potrebno završiti pregovore sa EBRD o dodatnom zajmu od 100 miliona evra za železnicu i kreditu od 60 miliona evra za putnu infrastrukturu.