Đogović: Otvaranje rudnika litijuma je, pre svega ekološko, pa ekonomsko pitanje

On je rekao da ne zna šta je ministar finansija Siniša Mali računao kada je rekao da bi Srbija od eksploatacije litijuma i fabrike baterija povećala bruto domaći proizvod (BDP) između deset i 12 milijardi evra, uz 20.000 radnih mesta.

„Efekti otvaranja rudnika litijuma bi svakako bili veći od propratnih delatnosti nego od samog rudarenja te sirovine i rudne rente od tri odsto“, rekao je Đogović koji je i urednik časopisa Strateo.

Istakao je da pre svega treba utvrditi kakve bi bile posledice po životnu sredinu od iskopavanja litijuma, u okolini Loznice, koliki je rizik za podzemne vode, zemljište, vazduh.

Đogović je naveo da bi država morala da angažuje domaće i međunarodne eksperte koji bi, nezavisno od Rio tinta i njegove studije o uticaju rudnika na životnu sredinu, uradili takođe takvu studiju i uporedili nalaze.

On je rekao da bi tek po izradi nezavisne studije trebalo, ako bi zadovoljila ekološke standarde, preći na ocenu ekonomskih efekata.

„Ako bi Rio tinto ispunio ekološke standarde trebalo bi izračunti koliki su efekti od otvaranja rudnika za društvo i posebno po taj region Jadra. Potom trebalo bi napraviti komparaciju kolika bi bila dobit, u odnosu na rudaranje od poljoprivrede u tom regionu, uz ulaganja u sisteme navodnjavanja“, rekao je Đogović.

On je ocenio da bi, osim rudne rente od tri odsto, koja je direktni efekat, rastu bruto domaćeg proizvoda doprineli i intenzivni radovi pre otvaranja rudnika, što podrazumeva i veće zapošljavanje.

„Verujem da bi Rio tinto ‘progutao’ i povećanje rudne rente koja je sada mala, mada je predsednik države Aleksandar Vučić rekao da mu nije pošlo za rukom da je poveća“, rekao je Đogović.

Indirektni efekti bi, prema njegovim rečima bili mnogo značajniji od direktnih ako bi se, a vlast može da kaže da li ma takvih mogućnosti, dovele kompanije koje bi litijum koristile kao sirovinu za inovativne proizvode, što bi zaposlilo i visokokvalikovanu radnu snagu.

Za donošenje odluke o otvaranju rudnika litjuma u, kako je rekao, „ovako podeljenom društvu, društvu bez dijaloga, za šta je odgovorna vlast, društvu gde niko nikog ne sluša, nego su građani podeljeni u dve navijačke grupe, teško da može da se donese odluka na zreo, ozbiljan način“.

„Na kraju će odluka o otvaranju rudnika litijuma, verovatno biti doneta tako što onaj ko ima veću podršku ‘navijača’, a to je onaj ko je na vlasti koji ima i veće finansijske i medijske i druge resurse, verovatno imati i veće šanse da progura taj projekat“, rekao je Đogović.

Vlast, kako je rekao, poslednjih mesec i po dana intenzivno, posle završetka izbora, „nameće“ odluku o otvaranju rudnika.