Treba davati da bi se opet steklo – moto je Đorđa Vajferta, jednog od najvećih poslovnih ljudi Srbije. Taj moto je bio zvezda vodilja i potvrdio se u praksi ovog uspešnog industrijalca – što je više sticao sve je više davao i obrnuto. Brojna su dobročinstva ovog Srbina, poreklom Nemca.
Od potpunog zaborava čuva ga njegov lik na novčanici od 1.000 dinara, koji mu je pripao zbog ogromnih zasluga za formiranje i razvoj Narodne banke, čiji je bio guverner gotovo tri decenije. Đorđe Vajfert je rođen u Pančevu 1850. godine, sin je industrijalca Ignjata (1826-1911), koji se u ovaj gradić na Dunavu doselio iz okoline Vršca. Porodica je poreklom iz Gornje Austrije, a u Banat se doselio Ignjatov otac Đorđe početkom 19. veka. Đorđe stariji bio je začetnik biznisa u porodici Vajfert i svog sina Ignjata slao je u Minhen da bi radio u tamošnjim pivarama i izučavao pivarski zanat.
Posle povratka u Pančevo potpuno su se orijentisali na proizvodnju piva, i otkupljuju pivaru koja je prethodno bila u vlasništvu jedne jevrejske porodice. Godine 1865. Ignjat i sin Đorđe zakupljuju kraljevsku pivaru u Beogradu koja je tada bila u vlasništvu knjaževske porodice Obrenović a nalazila se blizu ulica „Admirala Geprata“ i Balkanske.
Prelazak u Beograd
Đorđe I. Vajfert je u Pančevu završio osnovnu nemačku i mađarsku srednju školu, zatim Trgovačku akademiju u Budimpešti. Završio je i Veliku pivarsku školu u Vijenštefanu kod Minhena 1872. godine, a naredne 1873. ženi se Marijom Gisner. Posao u Beogradu dobro ide i Đorđe se preseljava u glavni grad Srbije i dobija srpsko državljanstvo. Pošto je 1876. godine počeo Srpsko-turski rat Đorđe dobrovoljno odlazi u konjičku jedinicu gde ispoljava veliku hrabrost i požrtvovanje, a daje i novac za nabavku topova i hrane. Za pokazanu hrabrost i doprinos u ratu kralj Milan je Đorđa odlikovao ordenom Takovski krst, koji je u mnoštvu domaćih i stranih odlikovanja Đorđu bio najdraži pa je za života rekao da ga kada umre sahrane sa tim ordenom. Ignjat Vajfert je izgradio pivaru, poznatu kao BiP, i odmah je dao na upravljanje sinu Đorđu. Pivara je postala lider na Balkanu i po obimu proizvodnje i po kvalitetu. „weifert“ pivo je dva puta osvojilo zlatnu medalju za kvalitet na Svetskoj izložbi piva u Parizu 1889. i 1900. godine, kada dobija čak dve zlatne medalje i dugo je bilo sinonim za najbolje pivo.
Pivara domaćin Nikoli Tesli
Gostionica Vajfertove pivare kao prestižno mesto bila je domaćin prijema i večere u čast dolaska Nikole Tesle u Beograd 1892. godine, koju je organizovala varoš Beograda. A u vreme Balkanskih ratova ustupila je svoj prostor za otvorenu bolnicu za lečenje srpskih ranjenika. Vajfert je osnivač modernog rudarstva u Srbiji. Prvi je otkrio velike rezerve bakra i zlata u Boru. Osnovao je rudnike u Kostolcu i Boru i uložio ogroman novac u istraživanje ruda. Kažu da pivara, iako najveća na Balkanu, nije mogla da donese novca koliko je Vajfert trošio na istraživanje ruda pa se tih godina pričalo da je pred bankrotom. Kod Beograđana se tada odomaćila uzrečica 2lud kao Vajfert“ kada su hteli da opišu nekog ko radi nešto na veliki rizik ili radi nešto uzalud. On je 90-ih godina 19. veka osnovao Centar za istraživanje rudnih ležišta istočne Srbije u Glogovici kod Bora, opremljen najsavremenijom tehnikom i ljudstvom. Pored svega toga bio je guverner Narodne banke Srbije i taj posao nije zapostavljao. Vlasti su toliko bile zadovoljne njegovim vođenjem centralne banke da su ga sa manjim prekidima birali od 1890. do 1926. Zaslužan je najpre za osnivanje Narodne banke Kraljevine Srbije, a zatim za jačanje njene monetarne i kreditne funkcije, očuvanje rezervi i potencijala tokom Prvog svetskog rata, a kasnije i za njenu protokolaciju odnosno operativno pretvaranje u Narodnu banku Kraljevine SHS.
U sledećem nastavku Vajfert – drugi deo
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
