Đorđević: Poljoprivredno zemljište se može pretvoriti u rudnik, a rudnik nikada u poljoprivredno zemljište

„Mi smo naučnici, prepoznali smo problem koji može da napravi otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra i bavili smo se istraživanjem posledica po životnu sredinu“, rekla je danas Đorđević za Betu.

Dodala je da niko nikog od stručnjaka, koji je radili na istraživanju, nije zvao i okupljao, već da su naučnici i bave se svojim poslom, kada uvide problem.

Tim naučnika iz Srbije i inostranstva objavio je u časopisu iz grupe „Nature“ izveštaj „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“.

Taj naučni rad su potpisali, pored Đorđević, Jovan M. Tadić sa Univerziteta Berkli iz SAD, Branimir Grgur sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Sanja Sakan iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Jena Brezjanović sa Univerziteta Severna Florida iz SAD i Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja iz Srpske akademije nauka i umetnosti.

Đorđević je rekla da, nakon objavljivanja Izveštaja, ne očekuje da će Vlada Srbije hteti da razume rezultate istraživanja „jer ima svoje naučnike“.

„Razumem neke ljude koji su radili za kompaniju Rio Tinto, jer su potpisali ugovor o tajnosti podataka“, rekla je Đorđević.

Na pitanje da li je videla saopštenje Ministarstva poljoprivrede Srbije o „pet zelenih činjenica projekta „Jadar“, Đorđević je rekla da neki fakulteti kao Poljoprivredni u Novom Sadu rade za kompaniju Rio Tinto.

„Za njih je sve zeleno. Svaki rudnik je direktno u suprotnosti sa poljoprivredom. Poljoprivredno zemljište se može pretvoriti u rudnik, a rudnik nikada u poljoprivredno zemljište. Da li ima poljoprivrede u okolini rudnika Bora i Majdanpeka“, upitala je Đorđević.

Istakla je da „rudnik trajno zatruje zemlju“ i postavila pitanje da li bi građani kupili poljoprivredne proizvode koji se uzgajani u okolini rudnika.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije objavilo je danas na Instagramu „pet zelenih činjenica projekta ‘Jadar'“ i navelo da bi se rudnik nalazio u hidroizolovanoj zoni i da bi bio udaljen od izvorišta voda i poljoprivrednog zemljišta.

Rudnik bi, kako je navedeno, bio maksimalne površine 220 hektara, a umesto 145 hektara posečene šume, posadilo bi se 300 hektara nove šume.

Dodaje se da rudnik ne bi imao otvoreni kop, a deponija otpada bila bi u čvrstom stanju i bila bi zaštićena od bilo kakvog uticaja okoline i vremenskih prilika.

Interesantno je da je Ministarstvo poljoprivrede pozvalo građane da podele tu objavu „jer se tiče svih nas“.

U izveštaju tima naučnika navedeno je da „ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika, jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji.

Ističe se da je najlakši i najmanje štetan po životnu sredinu metod eksploatacije litijuma iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz rudnih stena ima teške ekološke posledice, pa se zbog toga rudarenje litijuma obično obavlja u pustinjama i nenaseljenim područjima Australije, Čilea, Kine, Argentine, Kanade, Zimbabvea i Sjedinjenih Država.