Đorđević: Sistem socijalnih karata u Srbiji će zaživeti 2021.

On je na drugom Digitalnom samitu Zapadnog Balkana rekao da se intenzivno radi na uspostavljanju tog sistema koji je podeljen u tri faze.

„Prva faza tog projekta je u toku i trebalo bi da se završi do leta, a odnosi se na ujedinjavanje svih podataka ministarstva na jednom mestu“, kazao je Đorđević.

Kako je dodao, druga faza se odnosi na izradu zakona o socijalnim kartama, a treća na izradu alata za sprovođenje sistema socijalnih karata u praksi.

Đorđević je rekao da će uzor Srbiji biti Danska koja „ima najsavršenije socijalne karte na svetu“ i koja se bazira na ukrštanju podataka.

„Ideja je da se onima kojima je potrebna socijalna pomoć dodeljuje po automatizmu i da sistem sam izračunava, u skladu sa mogućnostima države, koliko bi ta pomoć trebalo da iznosi“, naveo je Đorđević.

Dodao je da se radi na objedininjavanju podataka PIO fonda i Nacionalne službe za zapošljavanje na jednom mestu odnosno u državnom Data centru.

Kao jedan od projekata digitalizacije koje je sprovelo njegovo ministarstvo, Đorđević je istakao e-Inspektorat za rad.

„Inspektori u ovim okolnostima mogu da imaju izjednačenost postupanja, da saradjuju sa drugim inspekcijama i da pristupaju njihovim bazama podataka, rukovodioci mogu da na vreme planiraju i kontrološu rad inspektora, a postoji i mogućnost arhiviranja dokumenata“, naveo je Đorđević.

Dodao je da je u 2018. u Srbiji izvršeno 30 odsto više inspekcijskih nadzora u odnosu na prethodnu godinu.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić rekao je da je reforma javne uprave jedan od tri ključna kriterijuma evropskih integracija, a da je digitalizacija jedan od važnih faktora u tom procesu.

„Najvažnija je promena mentaliteta i stava odnosno da shvatimo da digitalizacija olakšava mnoge stvari i da je to društveni proces, pored toga što je tehnološki“, kazao je Ružić.

Kao najznačanije zakone koji su usvojeni, on je naveo Zakon o e-Upravi kojim se državna uprava obavezuje da koristi moderne tehnologije, kao i Zakon o centralnom registru stanovništva koji objedinjava 13 službenih evidencija iz šest državnih organa.

„Nakon donošenja podzakonskih akata, taj zakon će postati operativan od 1. septembra 2020“, rekao je Ružić.