Dnevna politika koči slobodno tržište

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savič ističe za Danas da slobodno tržište funkcioniše samo u idealnim uslovima ali kada god dođe do neke krizne situacije političari se mešaju i mehanizme njegovog funkcionisanja.

– Imali smo taj primer kada je počela svetska ekonomska kriza pre desetak godina, Tada su razvijene zemlje kršeći sva tržišna pravila pumpale novac u određene firme ne bi li ih spasle propadanja. Sada pak imamo slučaj da se Rama meša u funkcinisanje slobodnog tržišta proklamujući da Telekom Srbije nikako ne sme da postane vlasnik Telekoma Albanija . Sasvim je jasno da on to radi da bi pridobio naklonost birača, odnosno da stiče jeftine političke poene na račun te izjave a koja definitivno predstavlja mešanje politike u ekonomska pitanja – navodi naš sagovornik.

On dodaje da je Ramin stav paradoksalan, apsurdan i nelogičan jer vlasnik tamošnjeg Telekoma nije albanska država već nemački poslodavac.

– Šta ako vlasnik nemačkog većinskog kapitala prihvati tendersku ponudu Srbije koja je najpovoljnija. Kako onda Edi Rama misli da spreči tu prodaju i na osnovu kojih mehanizama. Takođe, u slučaju da Dojče telekom ipak prihvati sugestije Tirane po ovom pitanju, Srbija dobro treba da se zamisli da li joj je Nemačka iskren prijatelj ili ne – ističe Savić.

On dodaje da s obzirom na celokupnu situaciju Srbija treba da odustane od kupovine Telekoma Albanije.

– Čak i da Dojče Telekom ne uvaži Ramin zahtev postavlja se pitanje da li je moguće da kompanija uspešno posluje na tržištu u drugoj zemlji ako je tamošnja vlada ne prihvata. Odgovor je naravno da je to nemoguće, albanska država bi legalno na niz načina mogla da optereti poslovanje Telekoma Srbija kao vlasnika albanskog telekoma i onemogući mu normalan rad i profitabilno poslovanje. Stoga je za Telekom Srbije posle ovakvog stava zvanične Tirane najbolje da odustane od kupovine Telekoma Albanija jer bi to našoj kompaniji nanelo samo štetu – objašnjava Savić.

On dodaje da bi u slučaju da je država Srbija osporila pravo firmi iz druge zemlje kupovinu domaćeg preduzeća moćne zemlje koje kreiraju globalnu politiku već protestovale što dolazi do kršenja postulata slobodne trgovine i tržišnih principa.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija takođe smatra da je reč o mešanju politike u ekonomska pitanja te da je takvo ponašanje pored toga što je neodgovorno i nepravilno u pravnom smislu i neodrživo.

– Uveren sam da ako kupovina propadne a Telekom Srbiji uloži žalbu pred međunarodnom arbitražom, bez problema bi dobio taj slučaj u svoju korist. Na tenderu mogu da se propišu uslovi koji eliminišu neku kompaniju pa čak i da ona dolazi iz određene zemlje. Ali da se prihvati učešće na tenderu jedne kompanije a posle se kaže ne može ona da bude kupac iako daje najbolju ponudu potpuno je neodrživo. Sasvim je jasno da je reč o uplitanju politike u funkcionisanje slobodnog tržišta što je naravno koše i nepravilno. Toga je bilo i ranije i slično su radile i Slovenija i Hrvatska prema srpskim firmama. Šta bu pak bilo da Srbija zabranjuje albanskoj kompaniji da učestvuje na tenderima na našim prostorima zavisilo bi direktno od dnevnopolitičkih interesa. Drugim rečima ako bi Srbija bila tada na tapetu bilo bi rečeno da se ponaša suprotno tržišnoj privredi. Ako bi situacija bila drugačija ćutalo bi se o tome – ističe Bušatlija.

Podsećanja radi, Rasim LJajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije izjavio je da je reakcija albanske vlade koja se protivi da Telekom Srbija preuzme Telekom Albanija skandalozna. Prema njegovim rečima, Telekom Albanija nije u državnom vlasništvu, ali da bi izjava premijera Albanije Edija Rame da Telekom Srbija nije „preferencija“ albanske Vlade bila skandalozna i da je to slučaj.

Inače, nije neuobičajeno da vlasti jedne zemlje onemoguće ekonomsko poslovanje firmama iz inostranstva a u takvim situacijama je uvek u pitanju upliv politike. Primera radi, 2017. godine Trampova administracija je zabranila uvoz proizvoda kineske kompanije ZTE u Sjedinjene Američke Države zbog navodne prodaje svoje opreme Iranu i Severnoj Koreji prema kojima je Vašington uveo sankcije a slično je kada je reč i ZTE postupila Australija koja je zabranila uvoz robe koju proizvodi u zemlju jer ona navodno omogućava hakerske napade iza kojih stoji Kina. Druga kineska kompanija Huawei je pod istragom u SAD pod sličnim optužbama na račun ZTE.