U ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije u Srbiji biomasa ima udeo, više od 60 odsto, ali je izgrađenih postojenja na biomasu ukupno preko 10 megavati, rečeno je na skupu srpskih i namačkih kompanija i institucija posvećenih biomasi i boigasu u Srbiji.
Akcionim planom Srbije za korišćenje obnovljivih izvora energije do 2020 godine predviđeno je da bude izgrađeno do 100 megavati postrojenja, podsetio je koordinator projekata u Nemačko-spskoj privrednoj komori Stevan Đurić, koja je i organizator ove stručne konferencije.
Istim planom planirano je da bude izgrađeno do 30 megavati biogasnih postrojenja, rekao je Đurić, precizirajući da je sada u Srbiji deset biogasnih postrojenja.
On je naveo da Nemačko-sprska privredna komora duži niz godina organizuje projekte iz oblasti bioobnovljivih izvora energije, uz pomoć Nemačkog ministarstva za ekonomiju i energetiku, a da je ove godine fokus na bioenergiji.
Skup je privukao više od 150 predstavnika srpskih i nemačkih kompanija i institucija, što, napominje, ukazuje na značaj teme.
Stručni savetnik u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju(GIZ) Rainer Šelhaz je podsetio da biomasa predstavlja otpad iz poljoprivrede, industrije, od kojeg se pave energenti kao zamena za ugalj, naftu i druga fosilna goriva.
Ne samo da se tako štedi novac, nego se dobija čistiji vazduh jer se emituje manje šetnih gasova prilikom sagoreva, napomenuo je Šelhaz.
Član upravnog odbora Udruženja za Biogas Srbije Dragan Zukić ukazao je da je potrebno produžiti uredbu o stimulisanju proizvodne energije iz obnovljivih izvora, koja uskoro ističe.
On je naveo da je tehnolgija za biogas skupa, ali da se isplati tako da se „niko nije pokajao ko je uveo“, kao i da njeno korišćenje može da pomogne opstanku sela.
Korišćenje biogasa ima i ekološku kompnentu koja je jako važna kod otvaranja pregovaračkog poglavlja, posvećenog ekologiji, sa Evropskom unijom, podsetio je Zukić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.