Broj dece u Srbiji za pet godina smanjen je za nekih 40.000, a za 23 godine, prema podacima Unicefa, u Srbiji će se i radna snaga smanjiti za 21 odsto.
Prema analizi koju je uradila EBRD u Srbiji će 2041. živeti 5,5 miliona ljudi, za 23 odsto manje nego pre sedam godina. Osim ovih, zabrinjavajuće deluju i podaci koje je na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu izneo predstavnik Unicefa u Srbiji Mišel Sen-Lot, da je 30 odsto učenika od 15 godina funkcionalno nepismeno, a da gotovo 1,8 miliona ljudi u ovoj zemlji nije završilo srednju školu. A svako to napuštanje škole državu po pojedincu košta između 40.000 i 70.000 evra.
Loša demografska slika teško će se popraviti, ali ono na čemu treba raditi, smatraju sagovornici Danasa, jeste popravljanje, pre svega, ekonomskih činilaca i ulaganje u obrazovanje mladih koji ostaju, a koji su nedovoljno kvalifikovani.
Jovan Protić, iz Međunarodne organizacije rada, kaže da su demografski podaci negativni, da iseljenje mladih ljudi, takođe, vrlo nepovoljno utiče i da će uticati na to kako će tržište rada u Srbiji izgledati.
– Zasad još imamo radne snage u Srbiji i to samo zbog toga što se privreda slabo razvija. Kada počne da se razvija više, onda ćemo imati problem sa radnom snagom i verovatno ćemo morati, kao što to sada rade države u regionu, da uvozimo radnu snagu – kaže Protić za Danas.
Veliki problem, osim toga što se u Srbiji sve manje beba rađa i dosta ljudi odlazi iz zemlje, jeste i to što, kako kaže, imamo veliki broj mladih koji nisu dovoljno kvalifikovani.
– Imamo situaciju da je i dalje manje od 20 odsto mladih u Srbiji visoko obrazovano. Osim toga, tranzicija između škole i posla je najteža za one koji su završili samo osnovnu školu i njih je negde oko 20 odsto – napominje Protić.
Toliki je i procenat mladih koji su funkcionalno nepismeni, što je, naglašava Protić, vrlo zabrinjavajuće ako se uzme u obzir to da u Srbiji ima negde između 1,5 i dva miliona mladih. Zbog toga je, smatra on, neophodno što bolje uskladiti obrazovni sistem sa tržištem rada. Tu država iako nešto radi, kako kaže, ne radi dovoljno.
Na pitanja šta bi država mogla da uradi kako bi sprečila ili bar ublažila prognoze koje nikako ne izgledaju dobro, ekonomista LJubomir Madžar za naš list kaže da naša država nije u stanju ni mnogo jednostavnije stvari da uradi, a ne da popravi demografsku sliku.
– Za sve države ovo je jedan nerešiv problem, za našu je to problem nerešiv na kub – ističe Madžar.
On kaže da nema sumnje da će se radna snaga u dogledno vreme smanjiti, ali da se to neće još desiti.
– Stopa nezaposlenosti kod nas je i dalje visoka, tako da bar brojčano još neko vreme to neće biti problem. Na duži rok tendencije su nepovoljne, prirodni trend je izvan naše kontrole – stari će i dalje stariti, broj izdržavanih lica će se povećati, teret onih koji žive a ne rade postajaće sve veći – napominje Madžar i ističe kako ćemo se sa time „teško nositi“. Programska direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka na FEFA Gordana Matković kaže da će slika Srbije u budućnosti zavisiti od mnogo toga.
– Koliko ćemo imati radne snage zavisiće od toga koliko će ljudi u tom trenutku biti aktivno. Dosta toga zavisiće ne samo od prirodnih kretanja, već i od migracija, koje će za nas biti veliki izazov, ali i od ekonomskog razvoja – smatra Matković i napominje da su demografski izazovi ozbiljni, ali da su najveći oni vezani za ekonomski razvoj i zapošljavanje.
Jedini način da se to spreči, napominje Matković, jeste da država ekonomske činioce dovede u red, da se ojačaju službe koje brinu o radu i roditeljstvu, deci i porodici. Ona kaže da postoji i strategija koja je nedavno usvojena, a koja se tiče reproduktivnog zdravlja i mortaliteta u kojoj postoje delovi koji se tiču zdravlja i koji za ovu priču, kako kaže, nisu beznačajni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
