Do danas 15 javnih ugovora nije upisano u registar

Najvredniji ugovor potpisan je sa francuskim Vansijem, koji je prošlog leta preuzeo vođenje Aerodroma Nikola Tesla, a ukupna vrednost ove transakcije je 1,46 milijardi evra. Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje infrastrukturom, održavanje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju i dalju modernizaciju Aerodroma.

Drugi projekat po vrednosti je ugovor koji je Grad Beograd 2017. potpisao sa konzorcijumom SUEZ Group SAS & I-Environment Investments ltd. za upravljanje komunalnim otpadom na deponiji Vinča. Vrednost ovog ugovora je 957 miliona evra, potpisan je na period od 25 godina, a konzorcijum je preuzeo obavezu da sanira postojeću deponiju u Vinči i da izgradi postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije iz otpada.

I sledeća dva po vrednosti najvrednija ugovora takođe je ugovorio Beograd, jedan pre četiri godine u iznosu od 443,7 miliona evra i drugi 2016. godine u vrednosti od 230,2 miliona evra, pokazalo je istraživanje Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) sprovedeno 2018. godine, podržano od strane Fondacije za otvoreno društvo.

Za period od sedam godina, koliko postoji Komisija za JPP, razmatrano je preko 150 projekata, pozitivno mišljenje dobilo je 108 predloga, a ugovoreno je njih 48. U početku je ugovaranje išlo sporo – svega četiri javna ugovora su potpisana od donošenja Zakona o JPPK do početka 2015. godine. U 2015. ugovoreno je osam projekata, u 2016. i 2017. godini po sedam, dok je za prethodnih godinu dana ugovoreno 22 projekta, pokazalo je istraživanje „Transparentno i odgovorno sprovođenje projekata JPP u Srbiji“, koje sprovodi InTER, a finansira NVO Fraktal.

Preliminarni rezultati istraživanja pokazuju da se gledano po delatnosti, najveći broj odobrenih predloga JPP projekata odnosi na poslove rekonstrukcije i održavanja javne rasvete, kao i na obavljanje delatnosti prevoza putnika. Potom slede projekti koji se tiču proizvodnje i distribucije toplotne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije, ali i oni koji se tiču komunalnih delatnosti, odlaganja i tretmana komunalnog otpada.

– Jedan od razloga za značajniji rast JPP projekata jeste izmena Zakona o komunalnim delatnostima koji je počeo da se primenjuje januara 2017. godine, a koji propisuje da se postupak obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave ili naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga može sprovoditi isključivo kroz javno-privatna partnerstva – ističe dr Vesela Vlašković, istraživač InTER-a.

Iako je Zakon o JPPK propisao da se javni ugovori evidentiraju u Registru javnih ugovora i da su javni partneri dužni da dostave potrebne podatke za upis javnog ugovora u Registar u roku od 30 dana od dana njegovog zaključenja, istraživanje InTER-a je pokazalo da podaci Registra o javnim ugovorima nisu potpuni.

– Do danas, 15 javnih ugovora nije upisano u Registar – napominje Vlašković.

Osim toga, prema Uredbi o nadzoru nad realizacijom javnih ugovora, javni partneri su dužni da nadzornim organima dostavljaju izveštaje o realizaciji projekata JPP i to u roku od šest meseci od dana zaključenja javnog ugovora, odnosno od dana osnivanja ili sticanja vlasničkog udela privatnog partnera u zajedničkom privrednom društvu.

U tu svrhu je, kako se navodi, izrađen i Obrazac izveštaja o realizaciji javnih ugovora koji čini sastavni deo uredbe.

– Javni partneri su dužni da navedeni obrazac šalju Upravi za javne nabavke radi objavljivanja na Portalu javnih nabavki u okviru Registra javnih ugovora-podportal. Međutim, do danas ni jedan ovakav obrazac nije dostupan u Registru – napominje Vlašković.

Srbija na 10. mestu od 13 zemalja

Tokom 2017. godine, EBRD i britanski Ekonomist sproveli su istraživanje o stanju JPP u istočnoj Evropi, centralnoj Aziji i južnom i istočnom Mediteranu. U okviru ovog istraživanja analizirane su različite kategorije sprovođenja JPP, kao što su zakonska regulativa, institucionalni okvir, investiciona i poslovna klima i finansije. Srbija je među najlošije ocenjenim, za institucionalni okvir za sprovođenje JPP naša zemlja imala je 38 od ukupno 100 bodova, čime je svrstana na deseto mesto od ukupno 13 posmatranih zemalja.