Do evropskog standarda za 60 godina

Odsustvo ministra Siniše Malog ipak nije umanjilo domašaj skupa, budući da je vizuru Beograda adekvatno predstavio Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, iznevši niz upozorenja za zemlje Zapadnog Balkana. Među njima, možda najznačajnija je ta da će naš region dostići prosečan standard evropskih zemalja najverovatnije tek za 60 godina, a u pesimističnom scenariju, čak za neverovatnih 200 godina.

Što je najgore, ova projekcija nije zasnovana na neverovatnim pretpostavkama, već na prostom nastavku dosadašnjih postignuća. Ako bi zemlje regiona i Evropske unije, kako je objasnio Vlahović, nastavile da rastu po stopama koje su ostvarivale od globalne krize do danas, regionu bi trebalo čak dva veka da sustigne ekonomski standard EU. To je, međutim, pesimistički scenario. Prema osnovnom, najizglednijem scenariju, regionu će trebati 60 godina da sustigne EU, a u optimističnom scenariju, „samo“ 40 godina. Pa ipak, kao vid ohrabrenja ovako sumornim izgledima, Vlahović je ponudio primer Kine, zemlje koja je 1990. godine činila tek četiri procenta svetskog BDP-a, što je do prelaska u XXI vek povećala na sedam odsto, a sada čini čak 18,5 procenata svetske ekonomije.

– Za dupliranje BDP-a jedne zemlje u roku od 10 godina potreban je godišnji rast od 7,2 odsto godišnje. Ako rastete upola toliko brzo, biće vam potrebno duplo duže – rekao je Vlahović, podsetivši da je Zapadni Balkan prošle godine rastao stopom od samo 2,4 odsto, a da se za ovu godinu predviđa rast od 3,2 procenta. Prošle godine je rast podbacio zahvaljujući lošim rezultatima Srbije (1,9 odsto rasta) i Makedonije – nula odsto.

Kako dodaje Vlahović, u regionu Zapadnog Balkana živi 18,3 miliona ljudi čiji je životni standard tek na četvrtini zapadnoevropskog i polovini istočnoevropskog.

Ipak, ministri finansija regiona su većinski pozitivno gledali na ostvarene rezultate u svojim državama. Čak je i Vlahović podsetio da su Srbija, Albanija i BiH spustile svoj javni garantovani dug, gde je naročit napredak Srbije, doduše uz „snažan doprinos jačanja dinara u poslednjih godinu dana“. U Srbiji strane investicije, koje su sa 2,6 milijardi evra inače najviše u regionu, značajno nadmašuju deficit tekućih plaćanja, dok je rast spoljnog deficita rezultat nabavke opreme koja bi trebalo da doprinese budućem privrednom rastu. Problematični krediti su ispod devet odsto i u celom regionu i u Srbiji, nezaposlenost ostaje visoka sa 1,24 miliona nezaposlenih u regionu, dok je stopa nezaposlenosti najniža u Srbiji, „ali tu ima mnogo kritičkih komentara na način obračuna ove statistike“. Stopa nezaposlenosti mladih u Bosni, Makedoniji i na teritoriji Kosova iznosi preko 50 odsto, dok je u Srbiji i Crnoj Gori oko 30 procenata.

Vlahović je ocenio da Srbija i Crna Gora predvode region u približavanju EU, pošto su jedine zemlje koje vode pregovore sa Unijom, dok smatra da „posle samita u Sofiji, Albanija i Makedonija neće dobiti datum“ za pregovore.

Darko Radunović, ministar finansija Crne Gore, rekapitulirao je poslednjih deset godina od nastupanja globalne krize, podsetivši da je u tom periodu Hrvatska postala članica EU i da je uz Sloveniju najrazvijenija u regionu, da je ceo region zabeležio značajan napredak od krize do danas i da sada beleži skroman privredni rast.

– Postizanje višeg privrednog rasta je imperativ za približavanje standardu EU. Crna Gora je sada na 50 odsto EU standarda mereno BDP-om po glavi stanovnika sa uračunatim paritetom kupovne moći. To znači da smo tu negde gde i Bugarska koja je članica EU, ali daleko ispod Hrvatske i Slovenije – rekao je Radunović. On je dodao da je BDP u Crnoj Gori prošle godine rastao po stopi od 4,4 odsto, a da je turizam ponovo imao rekordnu godinu, pa je njegov udeo u BDP-u ove države dostigao 21 odsto.

S kakvim se sve problemima suočavaju pojedine zemlje regiona, slikovito je pokazala ministarka finansija Federacije BiH Jelka Milićević, započevši svoje uvodno izlaganje rečima: „Dok sve zemlje imaju jednog ministra finansija, mi imamo tri. Kad pozovete jednog od nas, mi dođemo sve troje. Mi ne idemo jedan bez drugog“. NJen duhovit komentar trebalo je da odslika svu političku i birokratsku složenost Bosne i Hercegovine, koja je bila očita i za stolom za kojim su pored nje sedeli i Zoran Tegeltija, ministar finansija Republike Srpske i Sanja Jokić, sekretar ministarstva finansija BiH, koji su praktično nastupali kao tim.

Milićević je naglasila da je pre tri godine prosečna plata u Federaciji bila 425 evra, a da je sada 450 evra, a da je javni dug pao za 6,6 procenata i da sada iznosi 28 odsto BDP-a. Tegeltija je podsetio da je i u BiH 2008. bilo mišljenja da će kriza zaobići ovaj region, ali da se to nije dogodilo. On je naglasio koliko je važan politički konsenzus kako bi se ikakve bitne odluke donele, a kakvog često nije bilo.

– Ipak, kada je Srbija počela da smanjuje plate i penzije i otpušta ljude iz javnog sektora, u Republici Srpskoj je postao opšti trend da se poziva na otpušanja ljudi i smanjivanje plata i penzija. Na kraju smo postigli konsenzus da nećemo smanjivati primanja, ali da ih nećemo ni povećavati i da nećemo otpuštati ljude, ali da ih nećemo ni zapošljavati. To je već počelo da daje rezultate – rekao je Tegeltija, dodavši da u Republici Srpskoj za 10 godina nije povećana nijedna poreska stopa.

U Republici Srpskoj javni dug je ispod 40 odsto BDP-a, plate čine sedam odsto BDP-a, a penzije 10 procenata.

I jeftinije gorivo je skupo

Cene goriva u Republici Srpskoj su od 1,05 evra po litri do 1,1 evro, što je mnogo niže nego u Srbiji, ali tamo građani ipak protestuju zbog visokih cena. Sanja Jokić iz Ministarstva finansija BiH je u vezi s tim podsetila i na činjenicu da mnogi građani iz pograničnih područja Srbije, ali i Hrvatske prelaze granicu kako bi se kod njih snabdeli gorivom, što kvari sliku stvarnog stanja tražnje u toj državi.

Pekez: Visoke akcize stvaraju crno tržište

Siva ekonomija je jedan od najvećih problema u svim privredama regiona, a samo jedan pokazatelj koji to ilustruje je da je Bosna i Hercegovina izgubila čak 770 miliona evra poreskih prihoda u poslednjih osam godina samo zbog toga što nije bolje suzbila nelegalni šverc i prodaju duvanskih proizvoda.

Kako je istakao Goran Pekez, direktor korporativnih poslova Japan tobako internacionala za Zapadni Balkan, duvanska industrija doprinosi budžetima država regiona sa 2,6 milijardi evra, od čega samo JTI sa 482 miliona evra.

– Poreski prihodi od duvanskih proizvoda u Srbiji iznose 11 odsto ukupnih prihoda, a u Sloveniji tri odsto, a u ostatku regiona između ta dva procenta. Podaci pokazuju da upravo zemlje sa najvećim akcizama na duvan imaju i najveći problem sa sivom ekonomijom u ovoj oblasti. To znači da, kao što pokazuju podaci zvaničnih državnih institucija, potrošnja duvanskih proizvoda ostaje stabilna, samo se menja legalna potrošnja, odnosno prihodi države padaju – dodao je Pekez, podsetivši da je čak i Švedska 1998. smanjivala akcize iz istih razloga, a da su i druge zemlje ili smanjivale ili uvodile moratorijume na rast akciza, poput Ukrajine i Bugarske.