Do unosnih poslova uz političke ustupke

Tome treba dodati i ugovor koji su dan uoči posete kineskog predsednika potpisali BOC avijacija, specijalizovana filijala Banke Kine za lizing aviona i Erbas, a reč je o kupovini 30 aviona A320 vrednih oko tri milijarde dolara. Dogovoreno je i da petrohemijska kompanija Total isporuči kineskoj petrohemijskoj industriji opremu i projekte vredne četiri milijarde dolara. I nuklearni gigant AREVA sklopio je posao vredan 3,5 milijardi evra koji podrazumeva isporuku, u narednih deset godina, 20.000 tona obogaćenog uranijuma namenjenog kineskim nuklearnim elektranama. Francuski privrednici su za dva dana sklopila izvozne poslove sa Kinom vredne 26 milijardi dolara što je oko 5,5 odsto ukupnog izvoza, ili više od 1,23 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda Francuske.

Nasuprot pravoj „izvoznoj“ euforiji koja je zahvatila javno mnjenje Francuske, opoziciona Socijalistička partija (PS) i njoj bliski mediji, poput Monda, kao i nevladine organizacije, upozoravaju da su, zarad velikih izvoznih poslova, predsednik Sarkozi i Vlada morali da učine političke ustupke Kini. Posmatračima nije promakao ni raskorak u izjavama predsednika Sarkozija, koji tvrdi da u razgovorima sa Hu Đintaom „nije bilo tabu tema“, i zamenika ministra spoljnih poslova Kine Fu Jinga, prema čijim rečima sudbina Liu Ksiaoboa, disidenta i ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir, „nije tema razgovora Pekinga i Pariza“ (Liu Ksiaobo koji traži uvođenje demokratije u Kinu osuđen je na 11 godina robije zbog „kriminalnog delovanja“). Prema pisanju Monda Francuska se ne izjašnjava ni u vezi s tim da li će se povinovati kineskoj želji (zahtevu) da njen ambasador ne prisustvuje svečanom proglašenju dobitnika Nobelove nagrade za mir, 15. decembra u Oslu. Predsednik Hu Đintao je, navodno, odbio i razgovore o usklađivanju kursa juana prema dolaru i evru. Ta tema je, inače, na zahtev Pekinga, izbačena iz zaključaka samita G-20 održanog u junu, u Torontu. Protivnici Nikole Sarkozija podsećaju i na to da se pre dve godine, uprkos protivljenju Kine, francuski predsednik sastao sa dalaj-lamom, kao i da su prolazak olimpijske baklje (Olimpijada 2008. u Pekingu) pratile demonstracije Parižana koji su protestovali zbog kršenja ljudskih prava u Kini. „Danas se ljudska prava zaboravljaju i silom se sprečavaju demonstracije tokom posete Hu Đintaoa“, primećuju Sarkozijevi protivnici. Predsednik Francuske na kritike odgovara da je bolje sa Kinom pregovarati nego joj se suprotstavljati.

Oduševljenje privrednika i medija bliskih privredi, poput Figaroa, delimično je pomućeno sumnjama koje su se mogle čuti čak i na prvom kanalu javnog TV servisa (televizija FR2) čiji ekonomski analitičari ukazuju na posetu, pre tri godine, Moamera Gadafija. Oni podsećaju da se Francuska povinovala ekscentričnim zahtevima libijskog lidera i dozvolila mu da razapne šator usred francuske prestonice, a omogućeno mu je i da se obrati poslanicima u Skupštini. Pariski mostovi na Seni bili su zatvoreni za saobraćaj kako bi Gadafi na miru, brodom, sa reke razgledao Pariz. Mediji su tada objavili da su tokom petodnevne posete sklopljeni vredni izvozni poslovi – ugovorena je kupovina borbenih lovaca „rafal“, zatim izgradnja nuklearnog reaktora, kao i drugi poslovi u oblasti energetike i poljoprivrede. Gadafijeva poseta naljutila je levicu koja je optuživala Sarkozija da je zarad poslovnih aranžmana sa Tripolijem gurnuo pod crveni tepih, preko koga je Gadafi ušetao u Jelisejsku palatu, nepoštovanje ljudskih prava u Libiji. Analitičari televizije FR2 ukazuju i na to da poslovi nisu realizovani, iako je prošlo tri godine od potpisivanja ugovora. „Ti poslovi su ostali samo mrtvo slovo na papiru, a slična sudbina mogla bi da zadesi i izvozne aranžmane sa Kinom“, upozoravaju novinari javnog TV servisa. Doduše, ima i onih koji uočavaju razliku između Gadafijeve posete i posete Hu Đintaoa. Oni u tom kontekstu podsećaju da je libijski lider udovoljio zahtevima Pariza da oslobodi šest bugarskih bolničarki, koje su bile zatočene u libijskom zatvoru pod sumnjom da su više od 400 dece zarazile HIV virusom. Za razliku od Libije, Kina nije pokazala spremnost da učini korak napred ka poštovanju ljudskih prava.

Ono što je, međutim, nesporno jeste činjenica da Kina, od kraja sedamdesetih godina prošlog veka, beleži brz ekonomski rast koji je tu zemlju doveo na drugo mesto u svetu, odmah iza SAD. Ali po visini bruto domaćeg proizvoda, od 6.600 dolara po glavi stanovnika, Kina se našla tek na 130. mestu od 227 država u svetu i daleko je iza Srbije, Albanije, Makedonije, BiH, ali i nekih afričkih zemalja, poput Angole, Gabona, Tunisa. Brz privredni rast, tvrde stručnjaci, doveo je do gotovo dramatičnog socijalnog raslojavanja, a nije ga pratila ni odgovarajuća ekološka zaštita – visok stepen zagađenosti i erozija zemljišta veoma su izraženi. Da li će Kina uspeti da se izbori sa problemom socijalnog raslojavanja, ili će, kao što neki predviđaju, utonuti u nerede i pobune, pokazaće vreme koje će dati i odgovor na pitanje: Da li je delotvornije protivljenje Kini ili razgovori uz popuštanja – tzv. francuski način pregovaranja koji forsira predsednik Sarkozi.

Neizvesni aranžmani

U prilog konstataciji da poslovni aranžmani koje sklapaju političari nisu sasvim pouzdani, analitičari televizije FR2 navode izvozne poslove sklopljene u decembru 2008, tokom posete predsednika Sarkozija Brazilu. Tada je ugovorena nabavka četiri klasične (i jedne nuklearne) podmornice, kao i izgradnja podmorničke baze u Brazilu. Dogovorena je i saradnja na izradi 50 helikoptera koji bi se delom proizvodili u Brazilu. Dve godine posle sklapanja ugovora vrednih oko osam milijardi evra realizovani su, ili su u toku, poslovi „teški“ šest milijardi, dok je realizacija jedne četvrtine ugovorenih poslova, od oko dve milijarde, neizvesna.