„Dobijena jedna bitka, cilj zabrana izgradnje MHE u celoj Srbiji“

Iako nacrt novog prostornog plana Pirota koji onemogućava izgradnju malih hidroelektrana na teritoriji te opštine smatra pozitivnim korakom, Iva Marković iz inicijative „Pravo na vodu“ ipak izražava bojazan da će se određene investicije u MHE na Staroj planini eventualno ipak sprovesti u delo.

– Naime, neki investitori su već dobili dozvolu za izgradnju MHE u tom delu Srbije i pitanje je da li će njihove investicije biti obuhvaćene novim prostornim planom ili pak on za njih neće važiti. Pitanje je da li će od njegovog dejstva, kada je reč o malim hidroelektranama, biti izuzeti i investitori koji u periodu dok lokalni prostorni plan ne bude usvojen, odnosno dok ne dobije saglasnost nadležnog ministarstva, podnesu zahtev za izgradnju MHE. Plašim se da neki investitori ipak mogu da iskoriste „rupe“ u proceduri i da započnu svoje projekte – kaže za Danas Iva Marković.

Prema njenim rečima, odluka lokalne samouprave u Pirotu jeste jedna mala pobeda za aktiviste koji se protive izgradnji malih hidroelektrana ali da se borba koja se odvija na teritoriji cele Srbije još vodi a da je cilj obustavljanje izgradnje svih malih hidroelektrana.

– Mi u inicijativi „Pravo na vodu“ smatramo da su male hidroelektrane, posebno one derivacione, beznačajne sa ekonomskog i energetskog stanovišta. Sa druge strane nanose veliku štetu prirodi i rekama i zbog toga država ne bi trebalo uopšte da ih prepoznaje kao proizvodne kapacitete za dobijanje električne energije – navodi Iva Marković.

I Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) smatra da su aktivisti protiv izgradnje MHE na Staroj planini izvojevali pobedu, ali da je potrebno zakonski onemogućiti izgradnju takvih objekata u celoj Srbiji sa određenim izuzecima.

– Male hidroelektrane, na prvom mestu derivacione, ne doprinose gotovo ništa u elektroenergetskom smislu i šteta koju nanose je znatno veća. Zbog toga MHE i ne treba graditi, odnosno to država ne bi trebalo da dozvoli stranim i domaćim privatnim investitorima. Izuzetak treba da budu samo male hidroelektrane, na nivou vodenica, koje bi svakako bile protočne i njihovu izgradnju bi realizovala lokalna zajednica zarad benefita. Naravno to što smo protiv izgradnje malih hidroelektrana koje uništavaju reke istovremeno ne znači da smo protiv proizvodnje struje iz hidropotencijala. Naprotiv zalažemo se za izgradnju bar još nekoliko velikih reverzibilnih hidroelektrana u Srbiji kao značajnih izvora za proizvodnju struje – ističe Kalmar.

Ekološki aktivista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dejan Bulatović takođe pozdravlja odluku lokalne samouprave u Pirotu da se ne grade male hidroelektrane na području te opštine u narednih 15 godina.

– Smatram da borbu protiv MHE treba nastaviti. Jasno je da su one štetne po prirodu i reke i da bi ih kao takve trebalo prestati graditi na teritoriji čitave Srbije. Dakle, nije dovoljno da se donese ograničenje da one ne mogu da se grade u nekom narednom periodu već bi ih trebalo odbaciti u potpunosti i na teritoriji čitave Srbije uz donošenje odgovarajućih odluka koje bi u potpunosti sprečilo njihovo podizanje – kaže Bulatović koji je i sam odlazio na Staru planinu i protestovao zbog izgradnji MHE u tom zaštićenom nacionalnom parku.

Sa druge strane, Slobodan Ružić, direktor konsultantske firme Enerdži sejving grup, za Danas kaže da svi oni koji se protive izgradnji malih hidroelektrana u Srbiji deluju „štetočinski“.

– Oni su kao takvi podjednako štetni kao ludistički pokret u periodu prve industrijske revolucije koji je uništavao mašine kako bi pokušao da zaštiti radna mesta. Dakle inicijativa za zabranu izgradnje MHE u Srbiji je potpuno pogrešna. Lokalna samouprava u Pirotu nije preduzela korake na obustavljanju izgradnje zbog spoznaje da su MHE navodno štetne već zbog pritisaka koje je trpela. Protivnici izgradnje MHE iz nevladinog sektora se apsolutno ne razumeju u elektroenergetska zbivanja niti su njihove opservacije o MHE tačne i stručne. Sasvim je jasno da priču o štetnosti izgradnje MHE u Srbiji širi Austrija, zemlja u kojoj je izgrađeno oko 5.000 malih hidroelektrana. Sa druge strane kod nas ih je izgrađeno svega oko 150. Dakle zemlja koja je iskoristila maksimalno svoje kapacitete za izgradnju MHE sada vodi kampanju da se u Srbiji iste ne grade. Ne vidim tu bilo kakvu logiku sem želje da naša zemlja nema dovoljno struje iz svoje proizvodnje i da bude prinuđena da je kupuje od onih u regionu koji je imaju u dovoljnim količinama – navodi Ružić.

Prema njegovim rečima Srbija će u narednih 20 do 25 godina ostati bez uglja iz koga u najvećoj meri proizvodi struju.

– Kako Srbija u toj situaciji ne bi postala potpuno uvozno zavisna potrebno je jačati energetsku efikasnost i graditi obnovljive izvore energije uključujući tu i male hidroelektrane jer će nam biti dragocen svaki kilovat čas struje dobijen iz domaće proizvodnje – zaključuje naš sagovornik.