Umesto da prikuplja papire za penziju Milenko Simić ovih dana prikuplja papire za tužbu protiv Aleksandra Savanovića, direktora Ravnaje AD u Malom Zvorniku u kojoj je radio od jula 1982. do pre dve nedelje.
– Dobio sam otkaz zato što sam hteo da zaštitim suprugu i ostale radnike, zato što sam se, otkad sam postavljen na mesto predsednika sindikata, borio za prava radnika i firmu, koja je u blokadi otkad je privatizovana – kaže za Danas Milenko Simić.
Plate radnicima u fabrici, koju je pre šest godina privatizovala kompanija „MBA Miljković“, trenutno kasne tri meseca.
– Dužni su nam jun, jul i avgust, kao i jedan prevoz. Ali to nije prvi put da se kasni sa platama. Prvi put smo zbog toga štrajkovali sedam dana u martu 2014, prošle godine ponovo – ističe Simić.
Ravnaja AD se bavi proizvodnjom kamenih agregata i kreča. Međutim, nekada jedna od najvećih krečana u staroj Jugoslaviji danas je zatvorena. Simić tvrdi da namera vlasnika nikada nije bila da firmu oživi, da je od starta račun u blokadi, da se samo izvlači imovina, da je zato osnovana Ravnaja trejd. Pre privatizacije fabrika je imala 320 zaposlenih, posle toga 125, a sada svega 45 radnika.
On tvrdi da je osim za plate i doprinose redovno morao da piše dopise i ukazuje na to da se materijal firme ne sme prodavati ispod cene drugim kompanijama koje vlasnik Ravnaje ima, te da je čak jednom njegov apel uspeo jer je „pretio inspekcijom“.
– Milioni se duguju za rudnu rentu, a svi zaposleni su prebačeni na pomoćne radnike, primaju platu manju od minimalca – kaže Simić i ističe kako je direktor Aleksandar Savanović taj koji mobinguje, omalovažava i vređa radnike.
NJegova supruga je, kako kaže, najbolji primer za to. Od 1986. Danka Simić je u Ravnaji radila kao laborantkinja. Do trenutka kada se njen suprug kao predsednik sindikata nije pobunio zbog plata i doprinosa. U maju 2014. direktor je šalje na „čekanje“, da sedi kući i prima 60 odsto od plate. Prema Zakonu „čekanje“ može da traje 90 dana.
U slučaju Danke to se odužilo.
– Za to vreme umesto mene na mesto laboranta postavljaju drugu ženu i mene zovu na posao septembra 2015. Direktor me je poslao na rad kod drugog poslodavca, u firmu „Ratko Mitrović“ i to na manju platu, mimo zakona – priča Danka.
Posle raskida ugovora sa „drugim poslodavcem“ dobila je ugovor čistačice za platu manju od minimalne. U nekoliko navrata su joj, kako kaže, obračunavali plate manje nego što je trebalo. Kada je poslednji put ukazala na grešku, direktor ju je pozvao na sastanak, nakon kog je završila u Hitnoj pomoći i na bolovanju na kom se trenutno nalazi.
Kada je čuo od radnika i supruge šta se desilo, Milenko Simić je pozvao direktora Savanovića da ga pita šta se desilo.
– On kaže, ništa samo smo razgovarali. Onda sam ja njemu rekao: Slušajte, udarali ste na moju porodicu, ja moram da je branim svim sredstvima. A on kaže meni: Simiću, jel ti meni pretiš? Inače sam žučniji i glasno pričam i kažem mu da ja nikom ne pretim, pa ni njemu. I tako se razgovor završio – kaže Simić.
Međutim, taj razgovor direktor je prijavio policiji, a samo nekoliko dana posle toge, Milenko Simić je dobio otkaz.
Direktor Ravnaje Aleksandar Savanović na pitanje Danasa zbog čega je predsednik sindikata dobio otkaz kaže da „predsednik sindikata nije dobio otkaz“, već da je „otkaz dobio zaposleni Milenko Simić zbog nepoštovanja radne discipline propisane zakonom i aktom poslodavca“.
Na naše pitanje zbog čega je Danka Simić prebačena na mesto čistačice i zbog čega je poslata na rad kod drugog poslodavca za šta je bila manje plaćena nego u Ravnaji, Savanović kaže da je ona bila „raspoređena prema potrebama posla i u skladu sa njenim kvalifikacijama kao i svi drugi zaposleni.“
– Simić Danka je jedno vreme radila kod drugog poslodavca u skladu sa čl. 174 Zakona o radu. Za to vreme je imala veću platu nego što je imala u Ravnaji – ističe Savanović dodajući da su i drugi radnici slati na rad kod drugog poslodavca, u skladu sa Zakonom o radu.
Direktor Ravnaje kaže da su svi elementi ugovora o privatizaciji fabrike ispunjeni, te da je to potvrdila i komisija Agencije za privatizaciju. Na pitanje zbog čega se radnicima trenutno duguju tri mesečne zarade i jedan prevoz Savanović kaže da je „odgovor malo kompleksniji“ i da zahteva vraćanje u istoriju kako bi bila jasna ekonomska situacija u Ravnaji.
– Prva privatizacija od 2007. do 2010. je poništena, a nakon toga sledi od 2010. do 2011. restrukturiranje preduzeća, tako da je firma u ovom periodu „uspela“ da generiše ogromne obaveze. Dugovanja firme prema dobavljačima i državi su iznosila više od dva miliona evra (Srbijagas, EPS, porezi, mineralne sirovine, doprinosi za plate), a sa druge strane ostala su nenaplativa potraživanja u iznosu od 2,5 miliona evra („fantomske“ firme, firme u stečaju, firme u restrukturiranju) – kaže Savanović.
Investicione aktivnosti na nivou države su pale, a veliki broj kamenoloma je porastao, te ih je, kako kaže, 2000. bilo desetak, a sada više od 500, od toga čak pet na teritoriji Malog Zvornika. Ističe kako je „kasno prilagođavanje novonastalim okolnostima devastiralo preduzeće“.
Savanović: Niko nema manju platu od 26.518 dinara
Na naše pitanje zbog čega su radnici prebačeni na pozicije pomoćnih i da li je tačno da rade za manje od minimalca, Savanović tvrdi da su svi radnici raspoređeni prema potrebama posla a u skladu sa njihovim stručnim spremama i kompetencijama. „Ni jedan zaposleni nema platu ispod zakonskog minimuma, a raspon plata se kreće od 26.518 dinara do 121.999 dinara neto“, napominje Aleksandar Savanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
