Dobit srpske privrede lane 3,7 milijardi evra

Prema rečima Ružice Stamenković, registratorke u Agenciji za privredne registre, 59.131 preduzeće koje je radilo pozitivno u prošloj godini ostvarilo je dobit od 666,6 milijardi dinara, što je za 32 odsto više nego prethodne godine. S druge strane, preduzeća koja su završila u minusu zabeležila su gubitak od 229,4 milijarde dinara, što je smanjenje od 27,8 odsto tako da su i jedni i drugi doprineli boljem ukupnom rezultatu privrede.

Kada se gledaju podbilansi, najveći doprinos ovolikom rastu dobiti dali su finansijski rezultati pošto je prošla godina prva u kojoj je finansijski bilans privrede bio pozitivan. Naime, za razliku od gubitka od 126,85 milijardi dinara u 2016, u prošloj godini zabeležen je profit po ovom osnovu od 37,35 milijardi dinara. Ovo je pre svega posledica jačanja dinara u odnosu na evro od četiri odsto i u odnosu na dolar za čak 15,4 odsto u toku prošle godine. Prihodi po osnovu pozitivnih kursnih razlika u prošloj godini iznosili su čak 189 milijardi dinara. Dobrom finansijskom rezultatu je svakako doprineo i pad kamata. Privreda je ostvarila i rast dobiti iz poslovanja za 4,8 odsto na 530,8 milijardi dinara. Na kraju i takozvani ostali rezultat je doprineo boljem ukupnom rezultatu iako je bio negativan. Sa minusa od 109,6 milijardi dinara u 2016. dobitak ovog podbilansa je u prošloj godini smanjen na 41 milijardu dinara. Ovde se prema rečima Stamenkovićeve radi o otpisima nenaplativih i zastarelih potraživanja, što znači da je privreda radila na čišćenju bilansa.

Gledano po sektorima najbolji rezultat je ostvarila prerađivačka industrija sa 157 milijardi dinara i trgovina sa 82,2 milijarde dinara. Za razliku od 2016. prošlu godinu su završili u plusu i građevinarstvo, promet nekretninama i usluge smeštaja i ishrane. Gledano po veličini preduzeća najbolji rezultat su ostvarila velika preduzeća sa dobiti od 253,2 milijarde i mala sa 119,8 milijardi dinara. Srednja preduzeća su imala dobit od 84 milijarde dinara, dok su mikro preduzeća bila u minusu sa 20 milijardi dinara.

Treću godinu zaredom i javna preduzeća su završila sa pozitivnim rezultatom od 29 milijardi dinara, što je dvostruko više nego u 2016. godini.

Dok je celokupna privreda povećala broj zaposlenih za 34.456 na milion i 73 hiljade, u 576 javnih preduzeća broj zaposlenih je smanjen za 1.979 ljudi, na 118.115. Zanimljivo je da je broj javnih preduzeća povećan u odnosu na 2016. za 25, a u odnosu na 2015. godinu za 95.

Ovaj godišnji bilten finansijskih izveštaja APR je uradio na osnovu statističkih izveštaja koja preduzeća šalju do kraja februara. Ovi izveštaji nisu dostupni po pojedinim preduzećima već samo služe za statističke potrebe Poreske uprave, NBS i Zavoda za statistiku. Osim toga ove godine za prošlu od 214.510 preduzeća čak 50.524 nije predalo finansijske izveštaje.

„Neki ekonomisti tumače da se u ovim preduzećima kriju veliki gubici, ali to nije tačno. Ipak bilo bi mnogo bolje da svi ili bar uglavnom svi šalju finansijske izveštaje. Mi smo analizirali preduzeća koja ne šalju izveštaje i među njima 22.790 je u blokadi, od čega preko 19.000 više od godinu dana. Zatim 19.551 ima zabranu Poreske uprave raspolaganja sredstvima, a više od 6.000 je bez računa“, objasnila je Stamenković dodajući da je od 2014. prema zakonu o računovodstvu to privredni prestup, ali prijave nisu pomogle pošto iz godine u godinu raste broj preduzeća koja ne dostavljaju izveštaje.

Pomoćnik ministra privrede zadužen za privredna društva LJubiša Vučković je ocenio da je urađen novi zakon o privrednim društvima, ali da će verovatno biti dorađen i da će se pozabaviti ovim delom. On je takođe ukazao da je mnogo preduzeća u blokadi i to od strane Poreske uprave i zapitao zašto PU ne pokreće stečaj.

Da li zbog velikog broja preduzeća koja ne podnose izveštaje ili zbog manje pouzdanosti statističkih izveštaja koje podnose firme, APR svake godine koriguje podatke o rezultatima privrede u prethodnim godinama. Na primer, u prošlogodišnjem izveštaju o rezultatima 2016. godine navodi se da je ukupna dobit iz poslovanja iznosila 515,6 milijardi dinara, da bi u ovogodišnjem biltenu bili redukovani na 506,5 milijardi. Još veće odudaranje je kada se radi o dobiti. Naime u prošlogodišnjem, u tom trenutku aktuelnom izveštaju prikazana je dobit privrede od 229,3 milijarde dinara da bi u ovogodišnjem biltenu to bile smanjeno za čak 22 odsto na 187,4 milijarde dinara, tako da bi i prošlogodišnje rezultate trebalo uzeti sa rezervom.