Dobra vest u lošem trenutku za privatizacije čeličana

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

 „Fabrike su radile veoma niskim intenzitetom jer je bilo malo porudžbina proizvoda od čelika. Zbog toga su neki od nas potražili novi posao, dok su se drugi prevremeno penzionisali“, kaže DŽou. Činjenica je da i druge kineske čeličane trpe veliki pritisak i prisiljene su da zaustavljaju proizvodnju i otpuštaju radnike. Indeks menadžerskih kupovina u industriji čelika u februaru se zaustavio na nivou od 49 i već 22. mesec je ispod 50, „to ukazuje na pad proizvodnje, naveo je Komitet za profesionalnu logistiku čelika. Liu DŽenđiang, generalni sekretara Kineskog udruženja za gvožđe i čelik (CISA) saop“tio je podatak da su, počev od 2014, kombinovani gubici primarnog poslovanja velikih proizvođača čelika porasli 24 puta i u 2015. prema“ili su 15,5 milijardi dolara. Liu je ocenio da je 2015. bila „najgora za industriju čelika“, ukazujući da su velike čeličane prijavljivale gubitke 12 meseci za redom. Državni Savet objavio je u februaru da će kapacitet proizvodnje sirovog čelika biti umanjen za 100 do 150 miliona tona u narednih pet godina a zbog ozbiljnosti situacije, u vladi prognoziraju da će oko 500.000 radnika u ovom sektoru biti otpušteno.

Godinama je Kina bila najveći proizvođač čelika u svetu, ali sada se suočava sa predimenzioniranim kapacitetima. U Tangšanu, industrijskom gradu u severoistočnoj provinciji Hebei, u kome su se lokalne vlasti ekonomski rast bazirale na čeličanama, proizvodnja te metalne legure je sa 59 miliona tona u 2009, porasla na 105 miliona u 2014, „to je više nego u čitavoj Evropi, naveli su iz tamošnje asocijacije čelika. U Hebeiju se, inače, proizvodi četvrtina ukupne količine čelika u zemlji a tu je i sedi“te Grupacije gvožđa i čelika (HBIS) čiju je ponudu za kupovinu Smederevske železare Vlada Srbije prihvatila. Brz ekonomski rast podstakao je mnoga preduzeća u Tangšanu da se preorijentišu na čelik, pa je izgrađeno mnogo čeličana. Samo 2012. pušteno je u rad 18 novih topionica, što je dovelo do rasta kapaciteta proizvodnje za 23,3 miliona tona, naveli su u CISA. Problem je, međutim, „to potražnja za čelikom opada. Prema istraživačkoj kompaniji Rodijum grupa, u periodu od 2004. do 2014. godine, proizvodnja čelika u svetu porasla je za 57 odsto pri čemu je Kina, gde je samo pro“le godine proizvedeno oko 804 miliona tona sirovog čelika, zaslužna za 91 odsto tog rasta. Sudeći prema rezultatima istraživanja Kineskog instituta za metalurško planiranje i istraživanje (MPI) prošle godine je u svetu potrošeno samo 664 miliona tona proizvoda od čelika. „Kina ima kapacitet da godišnje proizvede 1,15 milijardi tona, ali se svake godine realizuje samo 800 miliona. Stopa iskorišćenosti kapaciteta je ispod 70 odsto“, upozorava analitičar Kiu Jučeng. Avi ovi podaci ukazuju na činjenicu da je na trži“tu mnogo kompanija koje proizvode čelik.

Dodatni problem predstavljaju cene čelika koje su pale za 1.500 juana (vi“e 230 dolara) po toni (najvi“a cena čelika iznosila je 5.600 juana po toni). Zbog negativnih kretanja na trži“tu članice proizvođača čelika CISA pretrpele su ukupan gubitak od 64,534 milijardi juana, a mnoge kompanije za proizvodnju čelika su postale „zombi“ biznisi koji ne zarađuju već se održavaju u životu uz pomoć koju dobijaju od vlasti i banaka. Kako bi se re“io problem neiskori“ćenih kapaciteta predstavnici vlasti već preduzimaju konkretne akcije. Tako je, recimo, Državni savet saopštio da neće biti izdavane dozvole za nove projekte, zastarele čeličane će biti zatvorene, a „zombi“ kompanije likvidirane. Kako bi se amortizovali efekti gubitaka radnih mesta centralna vlada će izdvojiti 100 milijardi juana u naredne dve godine. S druge strane, mnoge kompanije su odlučile da premeste zaposlene. U autonomnom regionu Siđiang Ujgur, na severozapadu Kine, 65 godina stara čeličana Baji osnovala je kompaniju za javno čišćenje i obezbeđenje kako bi zbrinula više od 2.000 otpuštenih radnika koji su bili relativno stari i nedovoljno obučeni za druge poslove. Rukovodstvo, takođe, nastoji da dostigne viši novo investiranjem u ekološki čistu kompaniju koja povećava prodaju visoko kvalitetnih proizvoda i otvara poslove u sektoru prodaje za mlade i sposobne radnike iz čeličana.

Bolni rezovi

Predstavnici vlasti u Hebeiu gde je sedi“te Grupacije gvožđa i čelika (HBIS) – novog vlasnika Smederevske železare, odlučili su da postepeno, do 2017. godine, snize kapacitet proizvodnje čelika za 40 miliona tona. „Taj proces neće biti lak. Podsetiću da su Sjedinjene Američke Države, Japan i Evropa decenijama rešavale problem prevelikog kapaciteta, a pred nama je jo“ veći izazov. Smanjenje kapaciteta moglo bi da prouzrokuje ekonomsku patnju, ali na duge staze ta patnja bi bila korisna“, izjavio je Li Ksinčuang, predsednik Kineskog instituta za metalurško planiranje i istraživanje. Drugo rešenje za kojim tragaju domaći proizvođači čelika jeste širenje na inostrana tržišta. Zanimljivo je, u tom kontekstu, pomenuti da je odmah po objavljivanju ponude za kupovinu Smederevske železare vrednost akcija HBIS, na berzi u Šenženu, porasle za 0,48 dolara, ili za 0,97 odsto.