Ubrzano se bliži dan odluke za Vladu Srbije o tome da li će prodati Komercijalnu banku ili će stranim deoničarima isplatiti 252 miliona evra.
EBRD, IFC, Svedfond i nemački DEG fond prema ugovoru potpisanom još 2006. godine imaju pravo da aktiviraju takozvanu „put“ opciju ako da država ne započne prodaju Komercijalne u narednih mesec i po dana, što bi im donelo zaradu od oko 60 miliona evra, pošto su od 2006. do 2009. godine uložili 170 miliona evra u akcije ove banke. Takođe, to bi bilo skoro 2,4 puta više novca nego što bi u ovom trenutku mogli da dobiju na berzi za svoje deonice.
Kako je prekjuče izjavila premijerka Ana Brnabić ukoliko država do kraja ove godine ne započne privatizaciju, ova četiri akcionara imaju mogućnost da aktiviraju pomenutu „put“ opciju. Ovo znači da je država obavezna da kupi njihove akcije po unapred utvrđenoj ceni ako oni žele da ih prodaju. Sudeći prema izjavi premijerke da će učiniti sve da država ne plati ovaj novac iz budžeta, što u kombinaciji sa izjavom direktorke finansijskog sektora EBRD Aleksandre Vukosavljev da će se privatizacija Komercijalne banke desiti vrlo brzo, ukazuje da će država konačno nakon deset godina odlaganja ostati bez kontrole u najvećoj domaćoj banci i drugoj po veličini na tržištu.
Ovaj posao će u svakom slučaju izazvati mnogo bure u javnosti. S jedne strane u slučaju privatizacije za očekivati je da se javnost podigne protiv, kao i svaki put u slučaju prodaje državnih preduzeća, i to posebno onih profitabilnih. Takođe, prema mišljenju upućenih, biće problem naći kupca za odgovarajuću cenu. Poslednjih godina u ovom delu Evrope uglavnom se prodaju banke u problemima, a ne dobre banke, pa cene koje su one postigle teško mogu biti reper Komercijalnoj. Recimo nedavno je OTP banka kupila Vojvođansku od Nacionalne banke Grčke za 125 miliona evra, a 2006. godine Grci su kupili ovu banku za 385 miliona evra.
U zlatna vremena pre krize, recimo 2008. godine vrednost Komercijalne banke je dostizala i dve milijarde evra s obzirom na cene akcija na berzi. Neki i danas smatraju da tako veliku banku ne bi trebalo davati za manje od tog iznosa za 100 odsto kapitala.
S druge strane, cena obične akcije Komercijalne banke danas je 1.800 dinara što celu banku vrednuje na 254 miliona evra po jučerašnjem kursu NBS. Ovo znači da bi u slučaju aktiviranja put opcije, za svojih 41,5 odsto akcija banke fondovi dobili od države novca koliko na berzi vredi cela banka, odnosno 4.291 dinar po akciji. Naravno, Beogradska berza u stanju kakvom je danas teško može dati kompletnu informaciju o tržišnoj vrednosti neke kompanije.
EBRD je ušao u vlasničku strukturu Komercijalne banke 2006. godine dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Taj posao je vodio Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija. Plan je bio da u naredne tri godine ni država ni EBRD ne prodaju akcije, da bi se ušlo u privatizaciju 2009. godine. Umesto privatizacije izbija svetska ekonomska kriza, a te godine EBRD dokapitalizuje Komercijalnu sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu ulaze i IFC (deo Svetske banke) sa 40 miliona evra, nemački DEG fond sa 20 miliona i švedski Svedfond sa 10 miliona evra. Država se obavezala da dokapitalizuje banku sa još 110 miliona evra da ne bi izgubila procenat u vlasništvu, što je i učinila 2012. godine nakon nekoliko probijenih rokova. Odlučeno je i da se banka ne prodaje dok se ne poboljšaju tržišni uslovi.
Tada je uspostavljen odnos u kome država ima 41,7 odsto, EBRD 24,4 odsto, IFC 10,1 odsto, DEG 4,6 odsto i Sved fond 2,3 odsto. Ostatak je u rukama malih akcionara.
Od početka je ugovorom definisan cilj da se banka proda i to tako da država izgubi kontrolni paket akcija, što je konkretno i napisano u obaveštenju o privatizaciji koje država treba da pošalje ovim institucijama u slučaju privatizacije. Mada, postavlja se pitanje zašto je država pristala na put opciju kojom investitori stiču pravo, ali ne i obavezu, da prodaju svoje akcije državi bez obzira na tržišnu vrednost u tom trenutku, čime je investitorima garantovana zarada u ovom poslu.
Drugo pitanje je zašto se čekao poslednji trenutak da se banka spremi za privatizaciju, ako se već znalo koji su rokovi i koji su uslovi za aktiviranje put opcije. Treba reći da Komercijalna banka trenutno nema direktora, odnosno predsednika Izvršnog odbora, nakon što je Aleksander Piker u septembru napustio ovu poziciju.
I pored niske cene Komercijalne, investitori su već lepo zaradili od dividendi ove banke. Od 2009. godine kada je planirano da se proda banka pa do 2014. Komercijalna je zaradila 205 miliona evra, pre plaćanja poreza. Međutim, u 2015. i 2016. godini kada je banka pripremana za privatizaciju i kada se krenulo u čišćenje bilansa zabeležen je gubitak od 117,7 miliona evra nakon otpisa nenaplativih kredita.
U prvih devet meseci ove godine banka je zabeležila dobitak pre oporezivanja u iznosu od 48 miliona evra. Pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 27 odsto, a na kraju septembra u banci je bilo položeno 1,6 milijardi evra štednje. Po visini bilansne aktive Komercijalna banka zauzima nešto ispod 12 odsto domaćeg bankarskog tržišta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.