Dobre rezultate radnici ne vide u novčaniku

Nije odmoglo ni to što je u prva tri meseca prethodne godine zabeležen značajan pad aktivnosti tog sektora, pa je prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, rast u odnosu na taj period ove godine iznosio 21,1 odsto u vrednosti radova.

Iako je ukupna aktivnost sektora više nego prepolovljena u odnosu na poslednje tromesečje 2019. i tek nešto malo iznad dve trećine proseka za tu celu godinu, s obzirom na okolnosti rezultat grane je, ocenjuju sagovornici Danasa, dobar.

Prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore Srbije, gradilo se i više nego što je statistika zabeležila jer ona evidentira samo prijavljene radove, dok je tokom ovog perioda, posebno u vanrednom stanju, zabeležen veliki rast broja gradilišta bez dozvole.

– Mi to vidimo po radnoj snazi koja se angažuje, znamo da je veliki broj objekata započet bez potrebnih papira. Samo ovih dana zatvoreno je 46 gradilišta koja su radila bez dozvole ili su držali radnike na crno, pa je pitanje zašto se dozvolilo da krene toliko bespravnih radova, koji su rizik za kupce, šta su do sada radile inspekcije, šta Ministarstvo a šta Grad koji je centralizovao te službe – kaže Rodić.

On potvrđuje da je grana radila i da je proizvodnja u građevinarstvu porasla uprkos nedostatku radne snage.

– Bar trećina radnika u odnosu na do sada angažovane nedostaje da bi rezultati bili još bolji. Tražili smo od države da nam da saglasnost za angažovanje ljudi iz Republike Srpske, ali je nismo dobili. I pored toga, mislim da će se uzlazni trend nastaviti, firme već vraćaju ritam rada i dinamiku i očekujem da građevinska industrija pokrene ukupnu privredu – zaključuje Rodić.

Da u poslednjih nekoliko godina građevinarstvo značajno doprinosi privrednom rastu potvrđuje i Dušan Vuković, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, i dodaje da uprkos tome država ne posvećuje dovoljno pažnje toj grani.

– Iako sektor građevine podiže rast svih ostalih grana, država koja je najveći investitor ne dodeljuje dovoljno poslova domaćim firmama. Činjenica je da se u ovom trenutku mnogo gradi, počev od koridora pa do niza gradilišta u Beogradu, ali i dalje ne postoji kvalitetan kolektivni ugovor za zaposlene, čija su primanja oko deset odsto niža od prosečne zarade. Brine nas i veliko angažovanje stranih radnika koji pretežno rade na crno, i time spuštaju vrednost rada domaćih a sve u krajnjoj liniji ide u korist profita. Taj „kajmak“ obično pokupe strane firme jer naša zemlja nije uspela da održi na stotine nekad izuzetno uspešnih, malih, srednjih i velikih domaćih kompanija. Umesto toga, za investicije se uzimaju krediti drugih država koje to uslovljavaju angažovanjem njihovih firmi. Naše rade kao podizvođači, što je daleko slabije plaćeno – kaže Vuković i dodaje  da je svojevremeno država najavila kako će da pripremi nekoliko dobrih domaćih firmi i da pomogne njihovo angažovanje na gradilištima i u zemlji i vani, ali od toga još nije bilo ništa.

Prema rečima Saše Torlakovića, predsednika Odbora za građevinarstvo u SSSS, rast ove grane najviše vuku gradilišta na koridorima i Beogradu, dok se u unutrašnjosti Srbije radi daleko manje.

– U Smederevu, na primer sada su samo dva aktivna gradilišta a bilo ih je po 15. Ipak, nesumnjivo je da se povećala aktivnost ali da bi slika bila kompletna trebalo bi uključiti i prosečnu zaradu u toj grani, a mi u novčaniku taj rast ne vidimo. Imajući u vidu da građevinarstvo nije stalo, i visokogradnja i niskogradnja, a da je i vreme ove godine bilo pogodno za radove, ne sumnjam u podatke ali oni ipak ne pokazuju koliko radnici i zemlja imaju koristi od toga – ističe Torlaković.