„Dobre vesti“ za hotelijere – i dalje na čekanju

Naime, dok je ovih dana teško naći smeštaj po banjama i planinama, gradski hoteli zvrje prazni.

Prema nekim procenama hotelijera popunjenost u ovim objektima je u julu oko pet, šest odsto.

Prema nezvaničnim informacijama cilj mera će biti da se spreči otpuštanje zaposlenih i pomoć hotelima koji imaju da otplaćuju investicione kredite u situaciji kada nemaju skoro nikakav promet, dok sad nije vreme za pravljenje profita.

Vlasnici i menadžment hotela, barem u gradovima, ovih dana manje razmišlja o profitu, a više o tome kako da plati struju, jer od EPS-a kako kažu, već počinju da stižu opomene, pošto se jedan deo računa, angažovana snaga plaća bez obzira na potrošnju.

Prema rečima Raše Podinića, člana Nadzornog odbora Hotela M iz Beograda, računi samo stižu, niko ništa ne oprašta, a posla nema.

„Promet je oko tri, četiri odsto u odnosu na prošlu godinu. Za sada država isplaćuje po 18.000 po radniku, mi dodajemo do minimalne zarade. Nama bi značilo da država isplaćuje minimalac zaposlenima do kraja godine, jer ako radnici odu, posle ćemo ih teško vratiti“, ocenjuje on.

Takođe, apeluje na državu sa smanji PDV tokom sledeće godine kako bi hoteli stali na noge, jer dolaze na naplatu i obaveze, odloženi doprinosi i porezi na zarade iz ove godine.

On takođe ističe da i 15. avgusta dospeva porez na imovinu koji u slučaju hotela nije mala stavka.

Pre desetak dana udruženje hotelijera i restoratera HORES poslalo je vladi predlog za mere pomoći ovom sektoru, ali zanimljivo, oni nisu pozvani da učestvuju na sastanku o ovim merama.

Georgi Genov, predsednik udruženja hotelijera i restoratera HORES, ističe da nijednom hotelijeru danas na pamet ni ne pada profit sve do 2022. godine, već se radi o opstanku preduzeća.

„Mi smo poslali predloge vladi i sada je samo pitanje koliko država ima sredstava i volje da nam pomogne. Tražili smo da nam se omogući da sezonske radnike prijavimo slično kao što je to urađeno u poljoprivredi, samo što kod nas sezona nije samo leto-zima, već vikend i radni dani. Od početka krize iz ugostiteljstva je nestalo 30.000 ovakvih radnika koji se nigde e vide. Tražimo da nam se po ugledu na 12 evropskih zemalja uvede kovid PDV, odnosno da se smanji na jedan odsto, kao što je to u Turskoj. Takođe, da  država zaposlenima uplaćuje minimalac do kraja godine“, napominje Genov dodaći da bi im značila i pomoć oko poreza na imovinu.

Prema njegovim rečima, hotelijeri su izgubili 300 miliona evra od marta i da se nalaze u teškoj poziciji. Pored toga, navodi on, u 2021. nema nijednog zakazanog kongresa i ništa neće ni biti do proleća 2022. godine.

„Ako propadnu poslodavci, odakle će se onda pokrenuti biznis. Gde će raditi ti radnici kada prođe kriza. Ima hotelijera koji planiraju na jesen da otpuste ljude i zatvore hotele i da vrate novac koji su dobili od države, jer ne vide kako će da isplate plate posle isteka ova dva meseca jer ni posle septembra neće biti posla. On takođe upozorava i da su merama pre svega zaštićeni radnici, ali ne i poslodavci, kojima niko ne garantuje da će ti ljudi kada istekne isplata minimalca od države neće otići negde drugde.

Koliko bi sve to trebalo da košta budžet nema još računice. Prema proceni Genova, u gradskim hotelima ima oko 14.500 zaposlenih, tako da bi tri meseca minimalca koštalo državu oko 11 miliona evra, a ukoliko bi isplaćivala 60 odsto kao sada, ceh bi bio 6,6 miliona evra.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, napominje da treba videti šta sve hotelijeri traže pa onda praviti računicu, ali i da pre pitanja da li ima para u budžetu treba prvo oceniti da li su te mere svrsishodne.

„Smanjenje PDV-a nije pitanje da li se ima para već šta se želi postići. Ako neko nema promet, njemu je svejedno da li je PDV 20, 10 ili 1 odsto. To bi samo pogodovalo hotelima koji imaju posla da ostvare veću maržu. Što se tiče isplate minimalnih zarada za zaposlene i tu se postavlja pitanje svrsishodnosti. Da li treba država da pomaže privrednim subjektima koji nemaju perspektivu ove, a po svemu sudeći ni u narednih par godina, da pomaže da zadrži zaposlene ili možda treba direktno pomoći radnicima ili većim naknadama za nezaposlenost ili pomaganjem da nađu drugi posao.

U krizama se dešava tzv. konstruktivna destrukcija, gde nestaju lošiji, a ostaju bolji biznisi i tako se kriza prevazilazi. Da li država da pomaže sektoru koji u narednom periodu nema perspektivu da se oporavi da zadrži ljude ili da pmogne ljudima da se prilagode krizi“, poručuje Altiparmakov.