Dobri ekonomski pokazatelji ne odlažu nastavak reformi

Sa naše tačke gledišta mi smo spremni da pružimo podršku Srbiji na njenom reformskom putu pri čemu bi novi program morao da bude fokusiran na ubrzavanje održivog i inkluzivnog ekonomskog rasta – poručio je šef misije Međunarodnog monetarnog fonda DŽejms Ruf. Prema oceni ministra finansija, Dušana Vujovića, Srbija je ostvarila dobro prolazno vreme u sedmoj reviziji aranžmana sa MMF-om. On je tu konstataciju potkrepio podacima prema kojima vlada planira rast BDP-a za ovu godinu od tri odsto. „Javni dug je smanjen na 67,1 odsto BDP-a, budžetski deficit je sa prvobitno predviđenih 1,7 odsto BDP-a za ovu godinu revidiran na 1,3 odsto, odnosno 1,1 odsto, dok je premija rizika zemlje oborena četiri puta, što znači da su nam manji troškovi koje plaćamo prilikom zaduživanja. Suficit u budžetu na kraju juna iznosio je 33,2 milijarde dinara, što je za 80 milijardi ispred plana, dok je izvoz u prvih pet meseci povećan za 13,3 odsto“, istakao je ministar finansija i podsetio da će u okviru osme revizije aranžmana, najavljene za jesen, biti utvrđeno koliki fiskalni prostor postoji za revidiranje plata i penzija. Ukazao je i na to da je Vlada Srbije želela da stvori „trajne osnove“ ne samo za povećanje plata i penzija, već i za ukupni privredni rast.

Inače, zvaničnici MMF-a su u nekoliko navrata istakli da će se o eventualnom povećanju plata i penzija razgovarati na jesen, odnosno prilikom krojenja budžeta za 2018. Ukoliko, međutim, posle februara 2018. godine, kad aktuelni aranžman ističe, ne bude potpisan novi program, onda se MMF neće mnogo pitati o predlogu državne kase za sledeću godinu. To, praktično, znači da će kabinet premijerke samostalno voditi ekonomsku politiku i u tom smislu neće biti nikakvih ograničenja da se plate i penzije povećaju, čak i za 10 odsto. Pod uslovom, naravno, da za to bude novca u državnoj kasi. Jer, ne treba zaboraviti da povećanje ličnih primanja za samo jedan odsto povećava ukupne troškove za osam milijardi. Prema tome, državnu blagajnu bi rast plata i penzija za 10 odsto, koštao 80 milijardi dinara. Što bi budžetski deficit povećalo sa prvobitno planiranih 1,7 na 3,7 odsto BDP-a.

Sudeći prema saopštenju koje je misija MMF-a objavila neposredno po završetku posete Beogradu moglo bi se zaključiti da je „većina strukturnih benčmarkova realizovana, mada u nekim slučajevima uz kašnjenje“. Sporazum treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a čije je zasedanje zakazano za kraj avgusta. Po završetku revizije dodatnih 54,57 miliona SDR (66,64 miliona evra) biće na raspolaganju Srbiji u okviru SBA, čime će ukupna raspoloživa sredstva dostići 772,66 miliona SDR, odnosno 943,52 miliona evra. Treba podsetiti da je Srbija, pre starta aranžmana (početkom 2015. godine), bila u teškoj makroekonomskoj situaciji – suočavala se sa usporenim rastom, neodrživom fiskalnom pozicijom i trendom rasta problematičnih kredita u bankama. Dve godine kasnije, došlo je do velikog preokreta u makroekonomskim pokazateljima – u ovoj godini očekuje se ekonomski rast od oko tri odsto, dok bi fiskalni deficit trebalo da padne na 1,1 odsto BDP-a, što je najniži nivo od 2005. godine. Sve to bi trebalo da bude praćeno padom javnog duga i to bržim tempom od projektovanog. I rezultati fiskalne konsolidacije bili su bolji od očekivanih, što predstavlja svojevrsni odraz poverenja proisteklog iz efikasnog rešavanja pitanja održivosti javnog duga. Osim toga, stopa nezaposlenosti beleži značajan pad, kao i nivo problematičnih kredita banaka, dok je inflacija zadržana na niskom nivou.

Sve to, međutim, ne isključuje nastavak reformi, pre svega kad je reč o javnim i državnim preduzećima, državnoj upravi s obzirom na to da se u tim oblastima kasni sa reformskim rezovima. Činjenica je da glomazan i neefikasan javni sektor i dalje predstavlja preveliki balast za ekonomiju, pri čemu se malo prostora daje, inače produktivnijem, privatnom sektoru. Budući rast će stoga zavisiti od daljeg unapređenja poslovnog ambijenta za investicije privatnog sektora i rast zaposlenosti. I mada je Srbija značajno popravila svoju poziciju na poslovnim rang listama, nesporno je da je neophodno izvršiti racionalizaciju i modernizaciju poreske uprave, ali i obezbediti veću efikasnost pravosuđa. Jačanje institucija će pomoći da se konsoliduju rezultati ostvareni na makroekonomskom planu i da se stvore uslovi za brži rast standarda. Revidiranje fiskalnih pravila pomoglo bi da se uspostavi kredibilno sidro za fiskalnu politiku, kao i da se održivost javnog duga na srednji rok podigne na viši nivo. Konsolidacija pozitivnih fiskalnih rezultata, koje nije bilo lako postići predstavlja ključni strateški prioritet. Jer, uprkos trendu pada, javni dug je i dalje visok a fiskalni rizici koji potiču iz državnih preduzeća su značajni, tako da bi fiskalni rezultati u 2017, koji bi eventualno bili iznad planiranih, trebalo da se iskoriste za brže povećanje kapitalne potrošnje, ili smanjenje duga. Penzije, plate u javnom sektoru i subvencije i dalje vrše pritisak na javne finansije, tako da bi obuzdavanje tih rashoda pomoglo da se stvori fiskalni prostor za rešavanje pitanja infrastrukturnih jazova i targetirana smanjenja poreskog opterećenja rada, uz obezbeđenje adekvatne socijalne zaštite ugroženih grupa.

Kad je reč o monetarnoj politici procene su da će se inflacija zadržati u nedavno sniženom ciljnom rasponu od 3 plus/minus 1,5 procenat. S obzirom na bolje osnovne pokazatelje, veća fleksibilnost deviznog kursa na srednji rok pomoći će razvoju deviznog tržišta i podržati dinarizaciju. Reforme u okviru programa su pomogle da se obezbedi otpornost finansijskog sektora. NBS je uspešno realizovala sveobuhvatan program u cilju daljeg jačanja bankarskog sektora, snižavajući visoke nivoe problematičnih kredita i usklađujući regulatorni okvir sa standardima EU. Banke su sada u boljoj poziciji da u potpunosti podrže ekonomski rast u uslovima daljeg jačanja potražnje za kreditima. Međutim, reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu kasne i treba ih ubrzati. Potrebno je razmotriti razvoj tržišta kapitala i unapređenje pristupa preduzetnika i MSP finansiranju.

Autor je ekonomista – naučni savetnik