Dobro došli u novu dekadu preduzetništva!

A prošle godine mnoge je iznenadila promena dotadašnjeg zvaničnog kursa ekonomske politike u pravcu postavljanja sektora malih i srednjih preduzeća u centar interesovanja, budući da su se domaći preduzetnici već, nekako, pomirili sa sudbinom da budu u senci velikih stranih investitora i njima namenjenim podsticajnim merama. Domaći preduzetnici, navikli na preživljavanje u surovim uslovima, najpre tranzicione a potom tržišne ekonomije, svakako nisu očekivali da im država poklanja nezarađeno i bili su, u najmanju ruku, zatečeni ovakvim tretmanom.

Da li decenija preduzetništva za mala i srednja preduzeća najavljuje dolazak njihovih „pet minuta“ – pokazaće vreme, ali možda je baš sada pravi trenutak da se osvrnemo na proteklu dekadu i sistemsku podršku MSPP.

Pre desetak godina, tačnije 2007, u Srbiji je prvi put realizovan kompletan program državne podrške za početnike u biznisu koji uključuje zaokružen paket finansijskih i nefinansijskih usluga prilagođenih potrebama korisnika. Tadašnje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisalo je konkurs za odobravanje kredita za početnike (bez hipoteke) i start up kredita za pravna lica, u čijoj su realizaciji učestvovali Fond za razvoj Republike Srbije i Republička agencija za razvoj MSPP, sa mrežom regionalnih agencija i kancelarija.

Višegodišnja praksa centralizovane, od korisnika otuđene, distribucije kreditnih sredstava, zamenjena je novim pristupom koji podrazumeva uvažavanje realnih potencijala i potreba početnika u malom biznisu. Ukupan fond, koji je na početku protekle decenije bio na raspolaganju za razvoj MSPP, iznosio je 1,8 milijardi dinara, što zbog fluktuacije kursa, preračunato u dinare, odgovara približno sumi koja je izdvojena za 2017. Naime, Ministarstvo privrede će sredstva u iznosu od tri milijarde dinara za razvoj i podsticaj MSPP sektoru, plasirati kroz povoljne kredite za razvojne projekte i bespovratna sredstva. Reč je o kombinaciji 20 odsto bespovratnih sredstava i 80 odsto povoljnog kredita Fonda za razvoj. U apsolutnim iznosima, to znači da je Ministarstvo privrede opredelilo 600.000.000 dinara bespovratnih sredstava i 2.400.000 dinara za kredite Fonda za razvoj. Kontinuitet podrške razvoju MSPP nastavljen je, a pojavila se i diverzifikacija korisnika ovih sredstava. Prvi put su 2007. i 2008. godine sredstva iz republičkog budžeta, u kombinaciji sa donatorskim sredstvima, izdvojena za posebno ugrožene kategorije, poput samohranih majki i nezaposlenih žena. Iako i dalje dominiraju tzv. preduzetnici nužde, kvalitet preduzetništva se poboljšao pa su performanse „preduzetnika šanse“ sve bolje i oni beleže rast izvozne aktivnosti što znači da njihova konkurentnost ima uzlazni trend. Tome su, svakako, doprineli i institucionalni programi koji su sredinom 2000-ih bili finansirani prevashodno sredstvima Evropske unije a u novije vreme i sopstvenim, državnim sredstvima uz značajan udeo inostrane podrške.

Da je kvalitet preduzetništva veći govori i podatak o nameni podsticajnih sredstava države. Početkom prošle decenije, sredstva su bila namenjena samozapošljavanju, kao i opstanku pre nego razvoju malih i srednjih preduzeća. U žargonu smo takvu pomoć neretko nazivali „socijalom“. Čak i kad bi ta sredstva bila veća i obično plasirana kroz programe jačanja izvozne konkurentnosti, mali broj preduzeća bio je zainteresovan za njih. Na primer, rodna analiza programa podrške MSPP, urađena 2012, pokazala je da su tzv. ženska preduzeća najviše bila zainteresovana za skromne subvencije za samozapošljavanje u iznosu od 1.400 evra, dok je interesovanje za veća sredstva (sa sopstvenim učešćem), namenjena jačanju izvozne konkurentnosti, bilo najmanje. Prema prvim podacima evaluacije Godine preduzetništva, čija je obrada u toku, ženska preduzeća su najviše bila zainteresovana za programe kombinacije kredita i bespovratne podrške, što se takođe u izvesnoj meri može uzeti kao indikator jačanja kapaciteta ti preduzeća i pomeranja od socijalne ka razvojnoj kategoriji. Proteklu dekadu obeležila je i promocija uspešnih primera ženskog preduzetništva, koju od 2007, kontinuitetu uspešno sprovodi Udruženje poslovnih žena Srbije kroz manifestaciju „Cvet uspeha za ženu zmaja“. Na ovaj način je više od 400 preduzetnica iz Srbije predstavljeno javnosti, a 112 ih je nagrađeno u različitim kategorijama.

Institucionalna finansijska potpora MSPP nastavlja se i u 2017. i to na sličan način kao i prošle godine. To, između ostalog, znači da će preduzećima biti pružena i finansijska podrška za trajna obrtna sredstva, koja mogu da učestvuju najviše do 20 odsto u strukturi ukupnog investicionog ulaganja. Time se šalje poruka da će u narednoj dekadi fokus biti na podsticanju razvoja, a ne opstanka preduzeća. Međutim, bilo bi cinično prenebregnuti činjenicu da u Srbiji, ipak, većinu MSPP čine mikro preduzeća, kojima je pristup ovim sredstvima bio onemogućen zbog kriterijuma koji su ih diskriminisali. Jedan od njih je bio uslov da preduzeće vodi dvojno knjigovodstvo, što je većinu malih, a posebno mikro, preduzeća eliminisalo iz konkurencije. Planiranim programima podrške za 2017. ovaj problem će biti otklonjen. Jedna od, čini se još glasnijih, zamerki koje su preduzetnici upućivali nadležnima, odnosi se na nejednak tretman stranih i domaćih investitora. I na tom polju su obećane promene. Što se tiče raspoloživosti sredstava, nerealno je očekivati da će se ponoviti 2008. kada je za podršku MSPP izdvojeno 11 milijardi dinara. Zato bih zaključila da je jedna od najvećih tekovina prethodne dekade uspostavljanje dijaloga između kreatora politike MSPP i preduzetnika. Preduzetnici su naučili da artikulišu svoje probleme i da ih plasiraju preko svojih asocijacija i strukovnih udruženja, a „država“ je naučila da prepozna konstruktivnost njihovih predloga i da ih ugrađuje u svoje politike. Iako će, nesumnjivo, i dalje biti problema i „iskakanja iz šina“, važno je da se uspostavljeni mehanizmi komunikacije sačuvaju i još više unaprede u narednoj dekadi, ma kako se ona promotivno zvala.

Autorka je naučna saradnica u Institutu „Mihajlo Pupin“ i predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije