„Dobro organizovana grupa unutar vlasti“ legalizovala kriminal od milijardu evra

Istraživanje BIRN-a pokazalo je da su u tom periodu ozakonjeni stambeni objekti koji nisu postojali ili nisu bili završeni 2015. godine, iako je to suprotno odredbama Zakona o ozakonjenju koji je usvojen te godine.

Taj Zakon je trebalo da reši pitanje nelegalne gradnje, i samo objekti koji su do tog trenutka bili pod krovom mogli su da budu legalizovani. Očigledno da nije bilo tako, jer su i posle tog roka neki drugi nedovršeni objekti, mimo ovog zakona, ipak, legalizovani.

Novinari BIRN-a pretraživali su mapu grada i ukrštali podatke sa satelitskog snimka sa podacima iz Katastra i Registra građevinskih dozvola Agencije za privredne registre.

Sve to je, kako za Danas kaže autor teksta „Beograd – raj za divlju gradnju i sumnjiva ozakonjenja“ Radmilo Marković, rađeno je zbog toga što Sekretarijat za poslove ozakonjenja nije objavio podatke o objektima koji su ozakonjeni iako je imao zakonsku obavezu da to uradi.

“Sekretarijat za ozakonjenje je morao da objavi spisak ozakonjenih objekata, da postoje i adrese i označene parcele, spratnost, broj rešenja. Neke opštine su to uradile, ali Sekretarijat to nije uradio”, ističe Marković.

On kaže da su od 2019. ozakonjenje do 400 kvadratnih metara mogli da rade u centralnim opštinama, ali da ni one nisu imale objavljene spiskove, te da je jedina beogradska opština koja je imala objavljen spisak ozakonjenih objekata bio Mladenovac.

Tokom šest meseci istraživanja uspeli su da pronađu 300 objekata koji su mimo Zakona iz 2015. ozakonjeni, a najviše slučajeva bilo je na Zvezdari, ali i na Voždovcu, Zemunu, Novom Beogradu, Paliluli.

“Stvar je u tome što je na isti način rađeno na svim opštinama, dešavalo se da građevinski inspektor dođe i kaže ovde je postojala zgrada 2015. godine i ima uslova za ozakonjenje. Opština onda to pošalje Sekretarijatu i on to ozakoni. Onda odemo da proverimo šta je bilo na satelitu te 2015. na tom mestu kad ono livada ili neka stara kuća. A ozakonjena je zgrada od 2.000 kvadratnih metara”, ističe Marković.

On kaže da je taj sistem bio isti na svim opštinama, da se to nije desilo jednom, već se dešavalo godinama.

“Jasno je da je to sistemski rađeno, taj Zakon je donet sa pričom da ćemo da se rešimo bespravne gradnje, da će da se zaustavi, a ustvari desilo se da je ubrzana nelegalna izgradnja, plus je podignuta na viši nivo jer je uvezana nova nelegalna gradnja sa ozakonjenjem”, naglašava Radmilo Marković.

On podseća da smo godinama imali paralelni sistem u kom su jedni koji čekaju građevinske i upotrebne i sve druge dozvole dozvole, i drugi koji sve lagano rade bez dozvola i koje niko ne dira.

Marković kaže da će BIRN objaviti i nastavke ove priče, između ostalog i ko su vlasnici nezakonito ozakonjenih zgrada, a reakcija za sada nema ni od nadležnih institucija i pojedinaca koju su bili na odgovornim funkcijama u Ministarstvu građevinarstva i pre svega Gradu Beogradu, odnosno Sekretarijatu koji se time bavi.

Bivša ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović kaže za Danas da je Zakon o ozakonjenju objekata uz velike napore usvojen i da je odgovornost jedinica lokalnih samouprava na prvom mestu.

“Tamo gde je Ministarstvo odgovorno i te kako je reagovala inspekcija. Jedinice lokalne samouprave, pre svega sekretarijat za inspekcijske poslove je morao da radi svoj posao”, napominje Mihajlović i dodaje da je Ministarstvo kad god je dobijalo prijave reagovalo u okviru svoje nadležnosti.

Mihajlović naglašava da su i Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju jasno propisali.

“Imali smo situaciju da se interno govori u Beogradu kako će se Zakon menjati iako ni jednog momenta to nije bila ideja”, ističe Mihajlović i podseća da je Sekretarijat za ozakonjenje vodio Nemanja Stajić, o čemu je i BIRN pisao i da je tu i Sekretarijat za inspekcijske poslove, koji je, kako je rekla, bio katastrofalan i za druge stvari.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da su razmere nezakonite legalizacije u Beogradu, za koje je istraživanje BIRN dalo uverljive dokaze, očigledno tolike da se ne može govoriti o izolovanim slučajevima korupcije, već o postojanju dobro organizovane grupe unutar organa vlasti koja je omogućila da se zakon godinama krši nekažnjeno.

“Naime, ovde nije reč samo o zanemarivanju nadzornih dužnosti od strane inspekcijskih službi kada je u pitanju divlja gradnja, već i o donošenju akata koji su legalizovali vanpravno stanje”, napominje Nenadić.

On kaže da je činjenica da su brojne nadležne institucije uskratile informacije novinarima dodatno samo podstiče sumnje da je reč o nameri da se prikriju dokazi nezakonitosti.

“Kada je pre nekoliko godina uhapšen predsednik opštine Palilula, kome se stavljaju na teret upravo zloupotrebe u vezi sa nezakonitom izgradnjom i rušenjem takvih objekata, ukazivali smo da je malo verovatno da se takve zloupotrebe dešavaju samo u jednoj opštini ili samo u Beogradu. Ako to već nije poslužilo republičkim i gradskim vlastima, kao i tužiocima da se proaktivno posvete otkrivanju zloupotreba, sada, kada su im dokazi praktično servirani, nemaju nikakav dobar izgovor da ne otvore istragu”, naglašava Nemanja Nenadić.

Kada je reč o izgradnji bez dozvole, kako kaže, najsnažniji podsticaj kriminalu daju Vlada i Skupština, prvo tako što su uopšte predložili i doneli zakon koji omogućava da se ozakoni nešto što je izgrađeno uz vršenje krivičnog dela, a potom i tako što su pomerali rokove u okviru kojih se legalizacija omogućava.

Prema Krivičnom zakoniku, za građenje bez građevinske dozvole predviđene su zatvorske kazne od tri meseca do osam godina, u zavisnosti od toga da li ste izvođač radova, investitor, projektant ili ste nastavili da zidate bez dozvole i nakon zabrane daljih radova.

“Međutim, uvidom u zvaničnu statistiku, vidi se da zatvorska kazna za ovo krivično delo izriče tek u vrlo malom broju slučajeva: od 296 presuda za krivično delo građenja bez građevinske dozvole u 2021. čak 250 je bilo uslovnih, a tek 23 kazni zatvora. Godinu pre od 211 presuda izrečeno je 16 kazni zatvora, osam novčanih kazni, u rasponu od 10.000 do 200.000 dinara i 185 uslovnih osuda”, ističe se u tekstu BIRN-a.