Dobrodošlica uz boškarin i tartufe

Do devedesetih godina prošlog veka Istra je bila jedna od omiljenih destinacija turista iz Srbije, a posle gotovo dve decenije, najzapadniji deo Hrvatske ponovo je više nego spreman da ugosti ljude iz naših krajeva. Zahvaljujući saradnji pulskog i beogradskog aerodroma, ali i kompaniji Jat ervejz u Istarsku županiju iz Beograda stiže se za svega sat i petnaest minuta avionom. Ova linija uvedena je prošle godine, prvi put posle 1991. i ove sezone domaćini na primorju očekuju da će imati znatno više gostiju nego lane.

– U Pulu je prošle godine avionom došlo 2.650 putnika, a ove godine očekujemo da ih bude bar 9.000. Dnevno je dolazilo po pet ili šest autobusa iz Srbije. Mi pomalo patimo od te bolesti sezonalnosti, i voleli bismo kada bi ljudi iz Srbije dolazili u Istru tokom cele godine – rekao je dočekujući u pulskoj zračnoj luci promotivni let sa novinarima, direktor ovog aerodroma Bruno Rogović.

Od početka maja pa sve do 22.oktobra, avion Jat ervejza koji prima 66 putnika, leteće za Pulu dva puta sedmično, četvrtkom i nedeljom, da bi u špicu sezone bili uvedeni i dodatni letovi ponedeljkom i sredom.

Iako Istra ima tek nešto više od 200.000 stanovnika, smeštajni turistički kapaciteti omogućavaju da se tokom leta broj ljudi udvostruči. Najčešći gosti Istrijanima su Nemci, Austrijanci, Italijani, dok je poslednjih godina sve više Rusa i Čeha, ali i Srba.

– Prošle sezone imali smo 10.000 noćenja iz Srbije samo u Puli, što je za 40 odsto više nego prethodne, dok je u prva četiri meseca 2009. naš grad posetilo 2.000 ljudi. Nema nikakvih neprijatnih situacija i mislim da se turisti iz Srbije kod nas mogu osećati potpuno bezbedno – rekla nam je pomoćnica direktora Turističke zajednice Pula Marinela Kolić.

I zaista je tako, jer se na ulicama, naročito Pule, glavnog grada Istarske županije, mogu sresti automobili sa BG tablicama, a kada progovorite na srpskom starosedeoci koji prodaju suvenire se očas posla prebace sa italijanskog ili ondašnjeg starolatinskog s talijanskim dijalektom na naški. Poneki čak znaju da izimitiraju i akcenat. Po kafanama i restoranima su zaista ljubazni, a za one naviknute na beogradske cene, čak ni Rovinj koji važi za skuplji grad, nije preterano strašan. Kompletan obrok u restoranu je od 10 do 30 evra, u zavisnosti od toga da li ćete jesti savršeno pripremljene dagnje, sveže morske plodove ili specijalitet kraja, autohtono domaće goveče koje zovu boškarinom u, na primer, umaku od šparoga. I nezaobilazni tartufi, crni ili još bolje beli, čija je cena i do 6.000 evra po kilogramu. Ali, kako god vam Istrijani pripremili hranu, ona ne može, a da ne bude ukusna. Još kad se to zalije dobrim belim vinom, malvazijom ili muškatom, teško da može da se zamisli veći gastronomski užitak.

Cene su pristojne – espreso je oko jednog evra, sokovi i druga bezalkoholna pića do 2,10 evra, koliko je i domaće točeno pivo, dok cena vina varira. Najeftinije je ako ga kupite direktno u vinariji, onda mu je cena 15 evra za flašu od pola litra. Ali takva domaća vina slabo gde ima po prodavnicama. Vinari, koji su tokom poslednjih 15 godina ispekli vinarski zanat uzgajajući najbolje sorte grožđa na „bijeloj“ zemlji mahom na severu i po unutrašnjosti Istre, svoja, inače vrlo kvalitetna vina, prodaju pojedinim restoranima. Slična je priča i sa maslinarima, koje uzgajaju nešto južnije, na „crvenici“, a od njih prave neopisivo ukusno ekstra devičansko maslinovo ulje, kojeg je isto tako teško pronaći na otvorenom tržištu.

Za one sa dubokim džepom zime nema, jer ima restorana i hotela od kojih zastaje dah. Tek otvoreni hotel Monte Mulini u Rovinju je jedan od njih. Prenoćište je čak 480 dolara, ali imate sve što poželite. Od trosobnog kupatila, do viosko izdignutog kreveta s pogledom na more. Duplo su jeftiniji neki manji hoteli uz obalu, ili privatni nešto dalje od nje. Naravno, i u Rovinju, ali pogotovo u manjim mestima, postoje pristojne opcije za one sa manje para. Kuća za osmoro ljudi kraj Fažane je 130 evra na dan. Po 50-60 evra dnevno za četvoro su varijante u kampovima, ali sve to detaljnije nalazi se na odličnim sajtovima svakog grada u Istri ponaosob. Najveći posao je otići kolima, ili ih za 40 evra na dan iznajmiti i onda obići sve od Umaga, preko Poreča, Fažane, Vodnjana, posebnih turističkih atrakcija poput Motovuna ili Grožnjana, grada umetnika. Nikako ne zaboraviti posetu Brijunima, do kojih se stiže brodićem po ceni od 30 evra u oba smera. U tu cenu uračunata je i tura obilaženja nacionalnog parka i Titovog muzeja.

Do 150 evra za povratnu kartu do Pule

Na redovnoj liniji Beograd-Pula-Beograd tokom letnje sezone 2009. saobraćaće avion ATR-72. Cene karata kreću se od 35 evra za kartu u jednom pravcu i od 69 evra za povratnu kartu. Takse su oko 75 evra. „Ove godine ambiciozno smo krenuli prema Hrvatskoj i prema Puli, hteli smo četiri puta nedeljno da imamo let već od marta, aprila, međutim jako kasno smo dobili dozvole,“ kaže v.d direktora Jata Saša Vlaisavljević, koji se nada da bi uskoro mogla da bude uvedena i linija sa Dubrovnikom.

Šta se ne sme propustiti

*** Rovinj, obilazak Starog grada, poseta crkvi Svete Eufemije, zaštitinice grada. Sa platoa ispred se pruža jedan od najlepših pogleda na Jadransko more.

*** Obilazak Motovuna, grada festivala i Grožnjana, grada u kom su smeštene kolonije slikara i umetnika i poseta najmanjem gradu na svetu koji ima svega 17 stanovnika – Humu.

*** Probati obavezno meso boškarina i šparoge, tartufe, belo vino i bisku, vrstu rakije sa imelom.

*** Poseta Fažani i Brionima. Obilazak Nacionalnog parka, slikanje sa Sonijem i Lankom, slonovima koje je Indira Gandi poklonila Titu pre više od 30 godina.