Kada sam izabran za direktora sredinom marta dočekao me je Sajam pogrebne opreme, što je trebalo videti, a potom je usledila udarna manifestacija, Poljoprivredni sajam, koji je ove godine povećao prihod, bilo je više od 20.000 samo prodatih ulaznica. Unazad 20 godina nije bilo toliko posetilaca.
Uvodimo novine, Sajam je trajao sedam dana, ali potrudićemo se da ubuduće traje dva vikenda, jer naši glavni gosti su poljoprivrednici i oni nekada ne mogu da stignu da dođu u tih sedam dana. Ove godine smo uveli „Titov“ vozić kako bismo olakšali obilazak, jer je površina Sajma velika. Osim toga, novina je i što će, za sada samo novosadske, škole imati besplatan ulaz i to za tri razreda u tri dana. Za zadruge imamo popuste 30 odsto, kao i za porodične posete, gde jedna porodica po ceni jedne karte može da bude ceo dan na Sajmu – priča za Danas direktor Novosadaskog sajma Dragan Lukač i podseća da je ove godine obeleženo 50 godina od nastanka Novosadskog sajma, dok Poljoprivredni sajam, sa prekidima traje već 90 godina.
Sada imate letnju pauzu?
– Trenutno čistimo krug, mnogi izlagači su ostavili kuće, brvnare u dvorištu i sad smo odlučili sve to da sklonimo kako bi ubuduće postavili tipske objekte. Novina će biti to što ćemo da pravimo spa centar i akva park u okviru Sajma, jer od maja do oktobra nema aktivnosti i to će nam biti dodatni prihod. Sada smo u fazi da tražimo investitora. Naše će biti zemljište, logistika.
Da li sajmovi imaju budućnost? Nekada su to stvarno bile velike manifestacije, ali danas u doba interneta je malo drugačije.
– Citiraću Kineze koji su rekli da je „bolje jednom se videti, nego 100 puta čuti“. Ipak, živi kontakt je mnogo bolji, ali moramo da omogućimo klijentima da svi imaju internet vezu na sajmu. Sada je to limitirano, a vi na svakoj stanici imate vajrles, dok je kod nas to ograničeno jer nije jeftino. Moramo da se reformišemo u tom smislu, da spustimo cene. Ubeđen sam da će sajmovi i dalje biti mesta gde će se ljudi okupljati jer taj živi kontakt je mnogo bolji od bilo čega drugog.
Kako stojite sa organizacijom kongresa, seminara?
– Kongresni centar ima 1.100 mesta i sve to je u funkciji i kad traju sajmovi i kad se završe. Nedavno smo imali šahovsku olimpijadu za decu školskog uzrasta, uskoro ćemo imati Sajam odbojke i od dve hale ćemo napraviti odbojkaške terene.
Da li se razmišlja o privatizaciji Sajma?
– Sajam je akcionarsko društvo, većinski vlasnik 42 odsto je Republika, 22 odsto Grad i ostatak su mali akcionari. Sad je pitanje da li će država zadržati svoj deo, ali mislim da neće. Možda će deo ustupiti gradu i pokrajini, a ostatak zaposlenima.
A na tržište neće ići?
– Pa i na tržište, što da ne. Akcije su na berzi, uskoro će Skupština i mislim da će se povećati vrednost akcija, zahvaljujući dobiti koju smo ostvarili. Po novom zakonu država će morati da se odrekne svog dela.
Da li će ga pokloniti ili prodati?
– Ne verujem da će pokloniti, ali ne znam još kakav će koncpet biti. Ima i nekoliko velikih kompanija koji su vlasnici nekih akacija, možda će i one biti zainteresovane.
Predsednik ste i Regionalne privredne komore. Koliko je za privredu u regionu značajan Sajam?
– Sajam prelazi granice našeg regiona, on je nacionalna institucija i od nacionalnog značaja je. Na našoj teritoriji imamo 11.000 kompanija, a više od 99 odsto su mala i srednja preduzeća, svega 0,4 odsto velika. Dobro smo se pripremili za Zakon o komorama koji je usvojen pre tri godine, a tek od ove stupio na snagu. Znali smo da će članstvo biti neobavezno i pripremili smo se na to.
U kakvom stanju Vas je dočekao Sajam?
– Kao zapuštena oranica, na njemu osam, devet godina nije rađeno ništa. Nije okrečeno nijednom, možete da zamislite kako izgleda. Klima uređaji u master centru, koji je relativno nov, jer je završen 2006. nijednom od tada nisu servisirani. Da ne govorim o automobilima, štandovima, koje moramo promeniti da budu onakvi kakvi priliče 21. veku.
Najavili ste i izgradnju „pametnih“ hala. Da li je to samo ideja ili se već radi na tome?
– Postoji stari projekat koji ćemo modifikovati. Nedavno smo razgovorali sa predstavnicima državne kineske banke, koji su zainteresovani za naš prostor. Oni žele da prave solarne panele, treba im prostor za fabriku koja bi ih proizvodila za ceo Zapadni Balkan. To je dobra stvar. Pritom, mi bismo od toga imali veliku korist jer bi se Sajam grejao na taj način, što bi bila velika ušteda jer mi sada u toku letnjih meseci imamo račune za struju od 800.000 dinara. Zimi su oni četiri puta veći. Zasad počinjemo da radimo na poboljšanju izolacije, to je prvi korak.
Dve decenije rade preko studentske zadruge
Kako su vas dočekali zaposleni na Sajmu kada ste izabrani za direktora?
– Zaposleni radnici su me dočekali sa oduševljenjem jer su čuli za moj rad u Regionalnoj privrednoj komori. Malo sam ja diktator, ali ustvari tražim da se radi, ništa drugo. Oni drugi, neradnici, su bili protiv mene i sa njima sam bio u sukobu. Između ostalog jer sam doveo ceo novi menadžment.
Ima li viška zaposlenih?
– Nema. Svi mogu da rade samo ako hoće. Za sve ima posla. Ima 160 zaposlenih, ali ima nekih 70-ak koji rade preko studentske zadruge i to duže od 15, 20 godina. Sve to ćemo rešiti, neki će dobiti ugovore. Sa nekima, i to stalno zaposlenima, vodim pregovore o otpremninama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
