Doći će investicije ako im dovoljno platimo 1Foto: Pixabay/Nattanan Kanchanaprat

Da li Srbija može da nadomesti pad prihoda od smanjenja izvoza većim prilivom investicija?

Izgleda da je to plan uzevši u obzir izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se manji rast bruto domaćeg proizvoda, usled smanjenja izvoza, jer je manja tražnja iz evropskih zemalja zbog pandemije, može nadomestiti velikim stranim investicijama.

„Pregovaramo sa velikim brojem stranih investitora, najviše iz Nemačke, ali i iz Japana i drugih zemalja“, rekao je on najavljujući skori početak gradnje fabrike automobilskih guma japanske kompanije Tojo tajers.

Za prvih osam meseci priliv stranih direktnih investicija u Srbiji je iznosio je 1,6 milijardi dolara što je dvadesetak odsto manje nego u istom periodu prošle godine, koja je inače bila rekordna sa 4,3 milijarde dolara.

Do kraja godine Vučić predviđa ukupne prilive od dve milijarde evra. Prema podacima UNCTAD-a pandemija je žestoko pogodila tokove investicija na globalnom nivou, pa je prema podacima za prvu polovinu godine njihov iznos smanjen sa čak 49 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Što se tiče izvoza u prvih osam meseci on je za šest odsto mani nego prošle godine. Iako su svetski investicioni tokovi nepovoljni, Vlada Srbije će izgleda ozbiljno krenuti u privlačenje investicija.

Nedavnim rebalansom budžeta za ovu godinu povećana su izdvajanja za subvencije investitorima za 50 miliona dinara na ukupno 9,8 milijardi dinara, odnosno oko 83 miliona evra. Sledeće godine, prema rečima ministra finansija Siniše Malog biće izdvojeno čak 14 milijardi dinara ili skoro 120 miliona evra.

Iako stvari deluju nepovoljno za investiranje profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić ističe da je sve pitanje procene i isplativosti.

„Ako nekom date dovoljno podsticaja koji će mu omogućiti zaradu on će doći. Sada nije problem nedostatka sredstava za investiranje, niti nedostaje investitora. Problem je rizik. U krizi neki se začaure i čekaju, a neki su spremniji da rizikuju. Međutim, kada imate dogovor sa vladom neke zemlje onda je i rizik manji, jer možete očekivati pomoć ako stvari krenu loše. Srbija se pokazala kao kredibilna u ispunjavanju obaveza prema investitorima i oni zato i dolaze“, napominje Savić dodajući da ni to nisu neke prevelike investicije koje mogu da ugroze kompaniju, već one od nekoliko desetina miliona evra, sa niskim nivoom tehnologije.

Ni smanjena globalna tražnja zbog krize ne pogađa manje fabrike toliko, posebno ako su im uslovi takvi da su cenovno konkurentni, a u Srbiji zbog povlastica i jeftine radne snage jesu, podseća Savić.

I Ivan Nikolić, direktor istraživanja na Ekonomskom institutu smatra da, iako će zbog izazovnih uslova za investiranje, posebno u Evropi, moći da se održi visok nivo priliva stranih direktih investicija od pet do sedam odsto BDP-a.

„Gledano sa platnobilansnog aspekta, ukoliko se projektuje manji izvoz, onda je najbolje rešenje da se manji prihodi nadomeste stranim direktnim investicijama. Iako je smanjen nivo investicija ove godine one i dalje pokrivaju deficit tekućeg računa. S druge strane, SDI kao deo bruto fiksnih investicija doprinose i BDP-u. S tog aspekta svaka podrška, a pogotovo kvalitetnijim investicijama sa višim nivoom vrednosti je opravdana i investicije treba privlačiti“, ocenjuje Nikolić.

Poslednjih godina dobar deo investicija je dolazilo iz auto-industrije koja je na najvećem udaru u ovoj krizi.

Opet, i dalje se govori o velikim investicijama iz ove oblasti, a nedavno je obavljeno da su pri kraju pregovori o ogromnoj investiciji od 1,9 milijardi dolara sa japanskom kompanijom Nidec za gradnju fabrike elektromotora za električne automobile.

Nikolić ističe da veliki investitori imaju malo dugoročniji horizont sagledavanja ekonomije i očekuju da će se tržište vratiti na normalu.

„Period aktivacije investicije je dve, tri godine i oni verovatno očekuju da će se u tom roku situacija vratiti u normalne tokove. Što se tiče naredne godine treba imati u vidu da još nije realizovana akvizicija Komercijalne banke i ako ne stigne odobrenje ECB, ona bi mogla biti preneta u narednu godinu“, podseća Nikolić.

Takođe su neke investicije planirane za ovu godinu pomerene, kao što je na primer nemački MTU koji je u julu pomerio realizaciju za šest meseci.

U prvih šest meseci ove godine, prema pdoacima Razvojne agencije Srbije zaključeno je 19 ugovora sa stranim investitorima vrednih 1,1 milijardi evra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari